Polovina dece sa govornom manom

„Krivce“ za eksploziju ovih problema stručnjaci vide u sve većem broju faktora rizika po rođenju, savremenom životu i načinu kako komuniciramo sa decom.

– Govorno-jezičke probleme treba shvatiti veoma ozbiljno, jer svaki poremećaj govora i jezika duboko narušava razvoj kongitivnih (saznajnih) funkcija, osujećuje detetov doživljaj sveta i snižava njegove potencijale za učenje – kaže za „Novosti“ dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.

– Loša verbalna komunikacija izaziva neadekvatno ponašanje i teškoće u učenju, što za posledicu ima neuspešnog mladog čoveka, sa velikim šansama za probleme u ponašanju – narkomaniju i kriminal.

Ako se neki segmenti govorno-jezičkog razvoja ne pojave u određenom periodu, uvek dolazi do disharmoničnog razvoja u manjoj ili većoj meri. Dete počinje da pati i njegov razvoj je ometen, a nekada ulazi u hiperaktivnost i druge poremećaje ponašanja. Bez obzira na to, govorno-jezički problemi se i dalje minimizuju, a posledice toga već osećamo. Deca čiji govorno-jezički problemi nisu lečeni prethodnih decenija, danas rađaju decu sa daleko složenijim poremećajima, smatra dr Sovilj:

– Danas se četvrtina dece rađa sa jednim ili više riziko-faktora! Zato je ključno da dete na vreme dođe do logopeda. Idealno bi bilo logoped već posle mesec dana od rođenja pregleda bebu, da se vidi da li postoji neki faktor rizika i da se ranim tretmanom preveniraju poremećaji i stimuliše razvoj govora.

Učimo zajedno i menjajmo statistike. 

NajboljaMamaNaSvetu.com vas poziva na novi vebinar – "Razvoj jezika i govora – šta i kada da radite da i vaše dete ostvari svoj maksimum"

Webinar

 

Kada se spomenu problemi sa govorom, obično se misli na one najčešće: probleme sa izgovorom, lošom artikulacijom glasova, i narušenim tempom govora (mucanje). Ali, dobar deo dece ima ozbiljnije probleme. Dr Sovilj napominje da čak 70 odsto njihovih pacijenata uzrasta do pet godina uopšte ne komunicira, a više od 40 odsto njih ima autistične elemente ponašanja. Upadljivo je da kod većine tih mališana u anamnezi stoji da su gledala televizor po pet-šest časova dnevno!

– Pravovremenim tretmanom svaki verbalni problem može da se reši – kaže dr Sovilj.

– Više od 95 odsto naših pacijenata, čak i onih sa poremećajima pažnje i ponašanja, razvija govor dovoljno da se uključi u normalne školske tokove.

Poslednje dve-tri godine deca sa teritorije Beograda stižu kod logopeda u ranom uzrastu, zahvaljujući činjenici da su razvojna savetovališta formirana tako da imaju i logopeda. U unutrašnjosti je situacija drugačija, pa dolaze i deca u starijem predškolskom uzrastu, a još opstaju i predrasude da se „sačeka još malo“ i „progovoriće sam“.

– Roditelji, ali i pedijatri rano mogu da primete da li se razvoj govora odvija kako treba – kaže Ksenija Vekić, logoped iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i patologiju govora „Dr Cvetko Brajović“.

– Oko prvog rođendana dete već treba da koristi prve reči sa značenjem. U drugoj godini je govorni razvoj najveći, rečnik se značajno uvećava, a u uzrastu oko godinu i po formira se prva rečenica od dve reči. Ako dete do kraja druge godine ima oskudan rečnik (manje od 10 reči) i nema elementarnu frazu, treba se javiti pedijatru, a zatim i logopedu.

U uzrastu od četiri godine mališani treba već da imaju sve glasove u izgovoru, a od procene stručnjaka zavisiće kada i kako će se raditi s detetom, u zavisnosti od njegove zrelosti.

– Brojni faktori rizika mogu loše da utiču na razvoj govora kod dece – od trauma i infekcija u trudnoći, tokom porođaja, prevremenog porođaja, male težine na rođenju, do bolesti poput meningitisa u prvoj godini života – dodaje dr Vekić.

– Iako se sa govorno-jezičkim poremećajima može raditi u bilo kojem dečijem uzrastu, suština logopedskog tretmana je što ranija intervencija, ili čak prevencija.

Tako se izbegavaju teži jezički poremećaji, kao što je razvojna disfazija, koja se ogleda u veoma oskudnom rečniku, nedostatku leksike, gramatike i zahteva ozbiljan i dugotrajan rad.

– Naš način života i komunikaciranja danas je bitno promenjen i to se odražava i na probleme jezika – smatra dr Vekić.

– Sa proferom Aleksandrom Ljubićem razvili smo i metod prenatalnog slušnog skrininga, gde u sedmom mesecom trudnoće možemo da utvrdimo da li je sa slušnim sistemom deteta sve u redu – pojašnjava dr Mirjana Sovilj.

– Komuniciramo SMS porukama, preko interneta, deca provode previše vremena gledajući TV program i to su glavni remeteći faktori ako izuzmemo opšte faktore rizika. Naročito su pogubni crtani filmovi na stranim jezicima. Na taj način dete veštački ubacujemo u dvojezičnu sredinu. Dok gleda takav program dete je vizuelno i auditivno previše stimulisano, ono je pasivni posmatrač i nema reakcije, niti imitacije, glavnog načina da se usvoji govor.

Roditelji moraju da budu aktivni učesnici tretmana, bez obzira na to koji je govorno-jezički problem u pitanju. Važan proces rešavanja problema s govorom je neposredna komunikacija sa decom, kada pričamo s njima uz kontakt „lice u lice“ i smisleno se igramo, primereno njihovom uzrastu.

– Ako pričate s detetom dok spremate kuću, to je vreme „bačeno u vetar“, jer je to sadržajno govor koji nije primeren detetu – pojašnjava Vekić.

– Sve vreme boravka s detetom svaku radnju i predmet treba imenovati, uvek govoriti pravilno i bez tepanja, kraće rečenice, primerene uzrastu deteta i dovoljno razumljive. Deci treba čitati priče i pevati dečije pesmice. Treba isključiti televiziju, puštati u kraćim intervalima crtane filmove na našem jeziku, a i tada je potrebno da se roditelj uključi.

Kada se treba zabrinuti

– od rođenja do tri meseca

• ako nema kontakta oči u oči s majkom
• postoje teškoće u hranjenju zbog oralno – motornih problema

– od četiri do šest meseci

• dete se ne oglašava gukanjem
• ne razvija kontakt očima
• slabo ili nikako ne reaguje na buku

– od sedam meseci do godine

• dete nije počelo ili je prestalo da „brblja“
• nema dosledne reakcije na buku
• ne pokušava da komunicira vokalizacijom ili pokazivanjem
• ne reaguje na pojedine reči i zapovesti

– od prve do druge godine

• ako dete ne razume verbalne naloge (npr. „daj ruku“)
• nije zainteresovano za govor
• ne pokušava da oponaša govor odraslih
• „mumla“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči

– od dve do tri godine

• ne izvodi dvočlane zapovesti
• ne povezuje dve reči
• govor je nerazumljiv bliskim osobama
• ne razvija se simbolička igra

– od tri do četiri godine

• ako dete ima nerazumljiv govor
• vokabular i rečenična konstrukcija su siromašni
• ako je izražena i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)

– od pet do šest godina

• ako dete ne može da prepriča kratak događaj
• postoje teškoće u razumevanju složenih jezičkih konstrukcija
• govor je nerazumljiv
• prisutna je loša artikulacija
• nefluentnost se ne gubi
• teško se sporazumeva sa drugom decom

Autor teksta: A. Radulović

Slika: Jacob Johan/flickr.com.