Na kraju prošle školske godine, devojčica, tada sedmi razred i dečak takođe sedmi razred zaljubili su se i započeli vezu. I kako to biva, to je bila ,,ljubav za ceo život, najveća na svetu“ i opet kao i većina ljubavi u tim godinama – pukla je nakon sedam dana. Međutim, trećeg dana je devojčica samoinicijativno (dečak nije tražio fotografije!) poslala sliku na kojoj se vide njeno lice i nage grudi. Nakon raskida, dečak je počeo da pokazuje tu sliku svojim drugarima i slao je putem Vibera. Devojčica se u roku od dva dana našla na stubu srama, što u manjem mestu tek ima težinu jer je veliki broj ljudi i dece tu sliku video.
Ti ljudi poznaju i nju i njenu porodicu.
Porodica ju je osudila ne pruživši joj priliku ni da objasni ni da podeli kako se oseća. U trenucima očaja obratila se školskom psihologu, mlađoj ženi. U nju je imala poverenje da potraži stručnu pomoć jer je već počela da dobija mračne misli. Psiholog se za devojčicu borila kao lavica: pisala je dopise Ministarstvu prosvete (imala je podršku škole i direktora), odlazila u centra za socijalni rad da vidi da li oni mogu da pomognu i na kraju otišla u policijsku stanicu kod inspektora sa kojim je išla u osnovnu školu. Njene akcije nažalost nisu urodile plodom – nije bilo rešenja kako da se spreči da fotografija nastavi na cirkuliše.
Ali devojčica je videla da se neko za nju bori! Da je sluša i priča sa njom! Videla je da nije sama! A to je žrtvi uvek najbitnije! Danas je ona završila osmi razred, sprema upis u srednju školu, nije pala u depresiju, nije pokušala da naškodi sebi, uspela je da se izbori zahvaljujući jednoj ženi koja joj je dala krila da nastavi dalje!
Poslednjih godina jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo je distibucija fotografija na kojima su obnažene ili poluobnažene devojčice.
Devojčice su često nesvesne da jedna fotografija može da se brzinom svetlosti raširi i da je veliki broj ljudi vidi, kao i da završi na neprimerenim sajtovima. Žrtve su time javno eksponirane, i izložene dodatnim uvredama, neistinama i omaložavanjem, pretnjama, ponižavanjem.
Osećaj sramote, bespomoćnosti, bezizlazne situacije, dovode do toga da se mladi ne obraćaju za pomoć, ili to urade prekasno.
Kao društvo smo devojčicama ponudili užasne uzore, kao društvo potenciramo fizički izgled umesto pamet i emocije, seksualizacije je sve prisutnija. Devojčice, u želji da budu prihvaćene od strane vršnjaka ili simpatije, emotivnog partnera, nesvesno naprave grešku i pošalju neprimerene fotografije sebe. Ne shvataju da te fotografije mogu da služe za dalju ucenu (npr. novčane prirode, ucena za slanjem još fotografija, ucena da se ostane na silu uz partnera, ucena na fizički susret…), da veliki broj ljudi može da je vidi (jer je poslata putem aplikacija za komunikaciju velikom broju kontakata) i da može biti zloupotrebljena postavljanjem na pornografske sajtove (ili na Dark Net čet sobe koju posećuju predatori).
Kako pomoći devojčici koja je žrtva ove vrste digitalnog nasilja?
Prvi i najteži vid pomoći je neosuđivati! Ne vređati, ne ponižavati i ne nanositi dodatan bol osobi koja već dovoljno pati. Pokazati empatiju i podršku u teškim trenucima je najbitnija stvar! Devojčica mora da zna i da oseti da je voljena i prihvaćena i da greška koju je napravila ne sme biti povod za uskraćivanje pažnje od najmilijih.
Većina dece kada se nađe u ovoj vrsti nevolje ćuti. Većna se ne obraća nikome a posledice trpljenja bola i osude može imati destruktivne posledice po žrtvu i njeno psihičko stanje. Devojčice posebno zaziru da se obrate roditeljima jer se plaše njihove reakcije i kazne. Bitno je da imaju osobu u koju imaju imaju poverenje da se obrate za pomoć i za savet. Navešću jedan primer koji je meni jedan od najupečatljivijih na koje sam naišla poslednjih godina:
Šta još možemo da uradimo?
Možemo da podržimo Peticiju (LINK) i pomognemo u borbi da se fotografije i video snimci dece uklanjanju sa digitalnih platformi.
Omogućimo da internet provajderi spreče širenje materijala onlajn!
Internet provajderi mogu da ograniče pristup materijalima o seksualnom zlostavljanju dece i veb lokacijama i spreče njegovu distribuciju. U pojedinim zemljama to već rade dobrovoljno, ali uskoro bi im moglo biti zakonski omogućeno i traženo da to rade redovno! Da nalaze, uklanjaju i prijavljuju materijal o seksualnom zlostavljanju dece.
Vašim potpisom možete doprineti podršci ovog zakona – POTPIŠITE PETICIJU ZA BEZBEDNIJI INTERNET ZA DECU POPUNJAVANJEM FORMULARA U NASTAVKU.
Više informacija na justice-initiative.eu
Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu i mama Diplomirala na osnovnim studijama Fakulteta političkih nauka, smer međunarodni odnosi, master studije međunarodnog javnog prava završila je na Pravnom fakultetu. Doktorant je Fakulteta političkih nauka. Od 2015. godine se aktivno bavi politikama sajber bezbednosti. Do danas je objavila više od 45 naučnih radova. Od 2016. godine aktivno edukuje decu, mlade i roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. Učestvovala je kao govornik na velikom broju stručnih i naučnih konferencija, javnih tribina i diskusija iz oblasti bezbednosti na internetu. Autor je knjige ,,Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama – vodič za roditelje’’ i ebooka ,,Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece”.