Kako se približavaju praznici, već se unapred radujemo zajedničkim momentima sa porodicom, večerama i slično, ali morate priznati, i šopingu. I ne samo za praznike, naši životi su prepuni izbora o tome šta kupiti, koje proizvode nabaviti i kada to učiniti. Zato smo odlučili da se malo pozabavimo kupovinom, pre nego što nas novogodišnji ukrasi potpuno zaslepe. Istražili smo zašto kupujemo ono što kupujemo, kako bismo u predstojećim danima doneli pametne odluke. Evo šta smo otkrili:
To je navika! Gora od navike grickanja noktiju.
Bez sumnje, naše odluke o kupovini su proizvod uticaja okruženja a ne isključivo našeg zdravog razuma ili precizne analize vrednosti proizvoda u odnosu na trošak. Na primer, prema tradicionalnom ekonomskom mišljenju, ako imate veći izbor, na primer džema, koji možete da kupite, verovatnije je da ćete kupiti jednu teglu. U stvarnosti, međutim, ljude sputava količina izbora. Dan Arijeli, poznati bihevioralni ekonomista, u članku u Britanskom Guardian-u, govori o eksperimentu u kome su studenti postavili sto za probu džemova na kom je nekad bilo 6 a nekad 24 vrste džemova. U danima u kojima je bilo više džemova, prodaja je bila 3% dok u danima kada je bilo manje izbora ona je išla do 30%. Kako bi objasnio ovo iracionalno ponašanje, on podseća da je ljudima teško da donesu odluku baziranu na logici odnosno prostoj cost/benefit analizi, i da ljudi imaju navike. U većini slučajeva, ljudi donesu odluku jednom i onda se drže te odluke, ukoliko ne postoji realan razlog za promenu: navika. Uzmite ovo u obzir kad ocenjujete šta, kada i zašto nešto radite. Da li postupate u svom najboljem interesu ili je to prosto način na koji ste navikli da postupate?
Kupujemo da bismo definisali sebe
U zaključku istraživanja Univerziteta u Minesoti na temu kupovine, pročitali smo da se ljudi mogu osećati i ponašati drugačije kada koriste proizvode određene robne marke jer tako sebe vide u drugom svetlu. Na primer, nošenje proizvoda marke Victoria Secret kod nekih ljudi pojačava osećaj ženstvenosti i glamura. Ovo znači da vaše postojeće mišljenje o sebi može značajno uticati na vaš odnos prema nekim robnim markama. Takođe, istraživanja su pokazala i da smo pažljiviji u kupovini kada biramo proizvode koji ostavljaju jači utisak o tome ko smo (kao što su odeća ili automobil) nego kada biramo one koji ne doprinose tome (kao što je pasta za zube ili deterdžent). Sledeći put kada idete u kupovinu, imajte ovo na umu i zapitajte sebe da li vas stvar koju kupujete definiše i gde su granice između vaše ličnosti i onoga što kupujete.
Sjaj marketinga i brendiranja
Iako su marketinški genijalci doprineli tome da je sve teže doneti racionalnu odluku o kupovini, imajte na umu da vi niste pasivni igrač u svemu tome. Probajte da minimalizujete uticaj marketinških trikova pitajući sebe koji proizvodi imaju veću vrednost, a ne koji imaju bolji marketing tim. Studije su pokazale da najefektnije reklame i oglasi nisu oni koji govore o kom se proizvodu uopšte radi – najvažnija stvar je da zapamtite ime proizvoda. Ljudi su spremniji da kupe proizvode za koje su čuli umesto one za koje nisu, iako ni o jednom ne znaju zapravo ništa, osim samog imena tj. marke. U testovima ukusa, učesnici su favorizovali one proizvode čiju su marku poznavali čak i kada je proizvod koji su probali bio isti samo je imao drugačiju nalepnicu. Kada donosite odluke o tome šta kupujete, imajte na umu da ispitujete i same proizvode. Borite se protiv unutrašnjeg glasa pod uticajem reklama i donosite pametne odluke.
Recite nam vaše mišljenje: kako odlučujete šta ćete kupiti? Najjeftinije? Najlepše pakovanje? Najpoznatija marka?