Posebnu grupu novorođene dece čine deca rođena mala za dužinu trajanja trudnoće, koja su potpuno zdrava i bez dokazanog uzroka za slabo napredovanje u idealnim uslovima majčinog tela. Ova deca najčešće ubrzanim rastom nadoknade zaostajanje u odnosu na vršnjake, nekima od njih će trebati ispitivanje i terapija ukoliko do četvrtog rođendana ne dostignu očekivanu visinu i težinu.
BRZINA RASTA I KONAČNA VISINA zavisi od genetskog potencijala (visina oca i majke), rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, hroničnih bolesti, upotrebe nekih lekova i emocionalne klime u kojoj dete raste. Može se reći da je hipofiza „dirigent u orkestru žlezda“ – ona daje impulse za povećanje ili smanjenje lučenja ostalih žlezda, a sama luči hormon rasta koji je odlučujući hormon za rast. Hronične bolesti mogu nepovoljno da utiču na konačnu visinu, kao i loša, nekvalitetna ili oskudna ishrana. Odavno je primećeno da deca ubrzano rastu kada se premeste u sredinu koja im pruža sigurnost i toplinu.
MERENJE TEŽINE I VISINE su početni deo svakog sistematskog pregleda. KARTA RASTA je obavezan sastavni deo svakog pedijatrijskog zdravstvenog kartona. To je grafikon u koji pedijatar upisuje izmerenu težinu i visinu deteta i ustanovljava da li dete raste očekivanom brzinom u odnosu na uzrast i genetski potencijal. Brzina rasta je najveća u najranijem detinjstvu – u prvoj godini oko 25 cm, u drugoj 12 cm, u trećoj 8 cm, potom 5 – 7 cm godišnje do puberteta. Pubertet je drugo razdoblje ubrzanog rasta, treba imati na umu da se oko 85% konačne visine postigne do ulaska u pubertet.
NIZAK RAST je izmerena visina koja na osnovu Karte rasta značajno odudara od visine oba roditelja (postoji formula po kojoj se izračunava ciljna visina) ili od dece istog uzrasta i pola. Nizak rast može biti fiziološki i patološki. Svako usporenje rasta u odnosu na prethodno merenje zahteva kontrolno merenje na nekoliko meseci. Načešći fiziološki oblik niskog rasta je konstitucionalni nizak rast – ova deca usporeno rastu, kasnije ulaze u pubertet, duže rastu i dostignu normalnu visinu. Nizak rast koji prati metaboličke, genetske ili hronične bolesti leči se u okviru lečenja osnovne bolesti.
NEDOSTATAK HORMONA RASTA je najčešći uzrok patološkog niskog rasta. Pažljivim praćenjem rasta i razvoja ovaj nedostatak se može rano prepoznati – dete je nisko u odnosu na roditelje, proporcionalne je građe, kasni nicanje zuba, postoji pojasna gojaznost, lutkast izraz lica, mala stopala… Ukoliko se ne leči na vreme ovo dete će sve više zaostajati za vršnjacima, kasniće pubertet a konačna visina je neprihvatljiva za dete i okolinu (obično je konačna visina oko 140 cm). Pravovremenim prepoznavanjem, upućivanjem kod endokrinologa koji će sprovesti dijagnostičke procedure i pratiti lečenje hormonom rasta, dete će imati potpuno pravilan rast i razvoj.
DECU KOJA SU ROĐENA MALA ZA GESTACIONU DOB treba brižljivo pratiti, meriti i uputiti endokrinologu ukoliko u prvim godinama života ne dostignu vršnjake. Ova deca obično ostanu laka i niska u odraslom dobu, a može im se pomoći davanjem hormona rasta – u nekoliko godina terapije oni će ubrzanim rastom nadoknaditi centimetre i kilograme. Tako će demantovati staru izreku „mali bili, mali ostali“… Svako nisko dete treba da bude upućeno na ispitivanje do polaska u školu – pravovremena dijagnostika i terapija (ukoliko je potrebna) obezbediće dostizanje normalne visine u odraslom dobu.
autor: Dr Radmila Kosić, specijalista pedijatrije
Postoje brojne aplikacije za praćenje rasta deteta. Za roditelje u Srbiji se izdvaja aplikacija „Karta rasta“ jer je na našem jeziku i koriste se isti standardi rasta kao i u elektronskim kartama rasta u domovima zdravlja.
Aplikacija je besplatna i dostupna za Android i iPhone uređaje.
Aplikacija omogućava vođenje „Dnevnika rasta“ za više dece kao i automatsko računanje takozvanog genetskog potencijala kada je visina u pitanju. Na grafikonu u aplikaciji se može jasno videti trenutna visina i brzina rasta, uz jasno označenu zonu normalnog, kao i visokog i niskog rasta baš za to dete. U slučaju da roditelji, uz pomoć aplikacije, uoče poremećaj rasta mogu se javiti nadležnom pedijatru i zatražiti savet i pre redovnog sistematskog pregleda.
