|
Dakle, post je trebao da se tiče Broja Jedan i mene. Tačnije, bilo kojeg (normalnog) muža i bilo koje (trudne) žene. Odmah u startu otežavajuće okolnosti. Pretpostavimo da normalnih muževa ima, isto kao i njihovih trudnih žena ali tu počinje zavrzlama. Post je trebao biti u zahvalnom tonu za mog Broja Jedan.
Trebalo je da mu se zahvalim zato što trpi moje, istina, povremene i rijetke, emocionalne ispade.
Trebalo je da mu kažem “hvala” što trpi moje, istina, potpuno iskrene i stvarne, jadikovke zbog tegoba koje me sve više muče.
Trebalo je, eto, čisto da mu dam do znanja da znam da ni njemu nije lako iako sam ja trudna.
Trebalo je ali neću!
Neću jer me svako malo iznervira. Jer premali broj puta pita “šta ti je?” i odustane nakon trećeg “ništa”.
(On mene ne voli!)
Neću i zato jer me ubjeđuje da nema potrebe da opet spremamo kuću.
(Lijenština jedna!)
Pogotovo neću zato što me obazrivo skreće pažnju da mi toliko slatkog nije sad potrebno. Da je bolje da jedem voće nego čokoladu.
(Zalogaje mi broji!)
Neću zato jer je “i on umoran” (pravim grimasu i rugam mu se čak i dok pišem, a kamo li izgovoram umoran sam).
(Od čega, majke ti?)
Pored toga što je umoran, još je i pospan!
(Gospodin je pospan! A ja? Ja što sam u zadnjih osam mjeseci sastavila tek nekoliko noći bez buđenja, okretanja i ustajanja.)
On umoran…
Uglavnom ništa od zahvalnog teksta. Baš me briga. Ne zaslužuje ga. Možda samo jedno ma-maaaalo “hvala” zato što sad samo on po noći obilazi Borga kad kmekne iz druge sobe. I to ne zato što ga obilazi! Šta mu fali!? I ja sam. On mu je otac i treba da ga obilazi.
“Hvala” zato što me u po noći nasmije jer je već toliko umoran i pospan da se budi i kreće prema njegovoj sobi već na prvi Borgov kmek, a čak i neiskusni roditelji znaju da to se to ne radi. To je i Broj Jedan znao do u zadnjih nekoliko sedmica kad od umora i neispavanosti kreće napamet da ustaje i baulja po kući kao da je slistio nekoliko piva.
Eto samo zato. Inače me straaaašno nervira! |
|
Prelep opis sebe ona je ostavila u tekstu It is I. Pratite je na www.karadara.net. Ilustracija: kit4na/flickr.com |
Autorka teksta Dajana Šipraga Zlojutro redovno piše na svom blogu