Radim od kuće evo četvrtu nedelju. Prvih par dana mi je to baš prijalo. Pomislila sam da ću konačno imati vremena da se malo više posvetim sebi, da konačno stavim tu masku za kosu koju odlažem mesecima ili vežbe koje me čekaju.
source: @r.a.y.kelley;
Sada, nakon mesec dana, počinje da me nervira moj inače omiljeni radni kutak. Obaveza ima čak i više nego pre. Tu je posao, tu je kuća, tu je porodica. Sve radite, a na kraju, kao da niste ništa uradili. I tako u krug.
Ustanem ujutu. Pogledam se u ogledalo. Lice je suvlje nego inače, pa krenem da stavljam moje uobičajene kreme, a pre toga mleko i tonik. Tako i uveče. Ako sam previše umorna, preskočim, priznajem, pa onda nadoknađujem, ako je uopšte to moguće, ili barem tako sebe smirujem zbog neodgovornosti prema samoj sebi.
source: @lujzaillustration;Ne šminkam se. Šminku nikada nisam volela da nosim u preteranoj meri. Za to sam čak često i dobijala brojne kritike. Međutim, nisam sebe smatrala manje ženom ako ne nosim senke, karmin i duge trepavice. Ne kažem da je to loše, ali to nikada nije bio moj izbor. Čak i majka, koja je, takođe. uvek nosila vrlo malo šminke, umela je da mi da na znanje da bi možda trebalo drugačije da izgledam, ali ja ne mogu da podnesem bilo šta teško na svom licu. Iz kuće ne izlazim bez olovke za oči i sjaja u neutralnim tonovima. Volim crveni karmin, ali za posebne prilike i izlaske. Puder nosim samo kada zaista moram i kada god mogu menjam ga za bb kreme. Sada skoro i da ne izlazim iz kuće. Ali, odraz u ogledalu me ne iznenađuje, ne nervira i ne pravi me tužnom.
Uopšte ne razmišlajm o tome šta da obučem, jer prilično je jednostavno i jasno – trenerke, duks i majicu. Stajling se menja samo u izboru majica ili dukserica. Donji deo trenerke ili helanke su uvek crne.
source: @ilenie.zito.design;
Kosa, koja je inače prirodno kovrdžava, moli za frizera, ali to je sada nemoguće. Pa ili ostavim da sama zauzme svoj oblik, ili je vežem u rep ili nisku punđu. Imam sede vlasi, ali ne u velikom broju, to mogu da zahvalim genetici sa očeve strane, tako da je olakšanje što ne moram da se farbam. Prijateljice koje to rade sada farbaju kosu u kućnim uslovima, ali kažu da im je pravo olakšanje što ne moraju da brinu ako pogreše boju.
Skoro tri godine sam intenzivno vežbala, pa napravila pauzu od skoro dve godine zbog brojnih obaveza i par zdravstvenih problema. I taman sam odlučila da se vratim staroj zdravoj navici, desio se virus. Od onih sam što ne mogu u kućnim uslovima da rade treninge, osim nekih osnovnih vežbi, koje uradim kada mi bol u kičmi skrene pažnju.
Ovaj period u izolaciji mi je pomogao da shvatim da me, što se izgleda tiče, dug boravak kod kuće ne motiviše. Postajem lenja i manje marim o tome kako izgledam. Nisam neuredna, ali nisam ni najbolja verzija sebe.
Mislim da je jasno da ne volim ni veštačke nokte. Negujem moje prirodne, ali sada ne koristim lak. Koristila sam ga dok sa išla na posao, pa čak i kada idem na odmor, ali ne i sada. Jer ovo ne smatram odmorom.
Na vagu nisam stala koliko sam u izolaciji. Ali planiram, čisto da bih mogla da pripazim ako bude potrebno. A verovatno će biti.
Ovaj period u izolaciji mi je pomogao da shvatim da me, što se izgleda tiče, dug boravak kod kuće ne motiviše. Postajem lenja i manje marim o tome kako izgledam. Nisam neuredna, ali nisam ni najbolja verzija sebe.
source: @dreambabessss;
Razmišljam kako će se svi oni koji nose veštačke trepavice, kose, nokte i jaku šminku ispod koje nismo mogli da znamo ni kako zapravo izgledaju, vratiti svom prirodnom izgledu. I to je sjajno.
Razmišljam kako će se svi oni koji nose veštačke trepavice, kose, nokte i jaku šminku ispod koje nismo mogli da znamo ni kako zapravo izgledaju, vratiti svom prirodnom izgledu. I to je sjajno. Da li će im biti teško? Verovatno hoće. Kada identitet, pa makar i vizuelni zavisi od ustaljenih navika da izgledate drugačije (ne uvek i bolje) od onog kakvi zaista jeste, ova situacija nije ni malo laka. Za nekoga će to biti kao skidanje sa zavisnosti.
Strani mediji se šale da se broj selfi fotografija na Instagramu smanjio u doba izolacije, pa ako ćemo da u svakoj šali ima pola istine…
I da, istina je i da taj odlazak na posao u velikoj meri definiše identitet i izgled žene, htele mi to da priznamo ili ne.
Upravo to me je nateralo da razmišljam i o ženama koje ostanu bez posla, (na žalost mnoge koje će se naći u toj situaciji u sred ove krize), o domaćimama, majkama, kojima ova situacija izolacije nije ništa novo. Razmišljam da li su se i one priklonile lenjivosti, ili se možda vode onim starim savetima za domaćice: „Ako želiš da zadržiš muškarca, uvek imaj frizuru, karmin i parfem na sebi“, čitaj „Ako želiš da zadržiš samu sebe“.
source: @anahardesign;
Često se mediji obraćaju ženama sa bezbroj saveta kako da izgledaju bolje, ili da se osećaju bolje, ili kako da se prilagode novim trendovima, ali zapravo nikada ne razmišljamo o tome koliko nam realno vremena ostane za to. Najčešće ga treba stvoriti i napraviti prioritet.
Mi, koje se smatramo savremenim, zauzetim, poslovnim ženama, sada ulazimo u kožu žena koje su često nevidljive, ali ne i manje lepe i vredne. Sada će nam dobro doći njihovo mišljenje i saveti. I da, možda i one nekada žele da imaju besprekornu negu lica, ili savršene frizure, ali jednostavno nemaju mogućnosti ili vremena za to. Zato, pre nego što, kada svi budemo izašli iz ove izolacije, osudimo nečiju masnu kosu, ili stare patike, treba da se setimo kako smo se mi ponašali i izgledali u doba korona-virusa.
source: @anahardesign;
Takođe, ovo je opomena skoro svima, da malo usporimo. Mnogi su zaboravili kako da komuniciraju međusobno ili sa decom. Pa čak i sa samim sobom. Da razmislimo da li i koliko smo srećni, šta nam nedostaje, čime se ponosimo, šta nam je važno, a gde smo zalutali. Da zaboravimo na površnost i da zaista negujemo sebe, što je naravno mnogo kompleksnije od nadogradnje trepavica i noktiju.
Autor: Julija Ilijevska, novinarka