Ako ćete uskoro biti ili već jeste mama (ili tata), i naročito ako ste roditelj prvi put – verovatno imate nedoumice i mnoga pitanja o negovanju bebe, roditeljstvu i mnogim drugim promenama koje vam se dešavaju, a dobijate i dobronamerne savete sa svih strana. Ponekad stavovi i informacije koje stižu do vas bivaju suprotstavljeni jedni drugima ili vašem unutrašnjem osećaju i to može da vas zbuni i obeshrabri.
Kao roditelj, želite da negujete svoju bebu na najbolji mogući način – a kako to činiti? Kad god imate dilemu, predlažemo da uradite sledeće: oslobodite se na trenutak vremena u kojem živimo – tehnoloških dostignuća, potrošačkog društva, modela roditeljstva koji vidite oko sebe (zamislite da ne postoje flašice, sterilizatori, pelene za jednokratnu upotrebu, kolica, auto sedišta, zapitajte se šta radi majka u nepristupačnim predelima Afrike, Azije ili Južne Amerike…) i zamislite kako biste podizali svoje dete pod takvim okolnostima – tj. u skladu sa prirodom. Verujemo da će vam ovo dati sasvim novu perspektivu, i potrebno odstojanje da ostvarite jasnoću uma da dobro rasuđujete i donosite prave odluke za vašu bebu i vas – kad god ste u nedoumici.
Uvešćemo vas u koncept prirodnog roditeljstva, u nadi da ćete biti inspirisani da sami istražujete dalje. Iako deluje kao termin novijeg datuma, prirodno roditeljstvo, poznato i kao zbližavajuće i instinktivno roditeljstvo (natural parenting, attachment parenting, instinctive parenting) je davnašnji pristup roditeljstvu koji je nedavno ponovo otkriven u zapadnim industrijalizovanim društvima.
Ovaj pristup se bazira na stavu da su sama deca najbolji stručnjaci za definisanje sopstvenih potreba. Pristalice prirodnig roditeljstva pomno prate signale i komunikaciju njihove bebe i sa izraženim (finim, tananim) senzibilitetom odgovaraju na potrebe koje njihovo dete izražava, postavljajući na taj način osnove za najpoželjniji razvoj deteta. Plakanje se uvek interpretira kao jasna komunikacija o postojećoj potrebi, a emotivne potrebe deteta se smatraju jednako važnim kao i one fiziološke prirode. Veruje se da roditelji imaju urođeni senzibilitet za detetove potrebe i komunikaciju i instiktivno znanje o tome kako da ih zadovolje.
Prirodno roditeljstvo u praksi najčešće znači da je beba skoro celog dana u bliskom fizičkom kontaktu sa majkom dok ne počne samostalno da se kreće, posle čega fizički kontakt postepeno slabi. Tokom dana bebe se nose na maminom telu – napred, na leđima ili na boku, najčešće uz pomoć nosiljke, a tokom noći spavaju zajedno sa roditeljima. Deca se doje po svojoj želji (poznato i kao dojenje na zahtev) bar dve do četiri godine i samo dete vodi proces prestanka dojenja. Takođe, poštuje se detetova potreba za eliminacijom: roditelj posmatranjem nauči koji su detetovi signali i ritam eliminacije tokom dana, i na njih reaguje tako što drži dete u pogodnom položaju iznad adekvatne posude pomažući vršenje eliminacije.
Nošenje deteta
Savremena biologija svrstava odojče čoveka u grupu „mladunaca koji se nose“ (mladunci se tipično nose na telu majke), za razliku od potomaka sisara koji se ostavljaju na skrivenom mestu (npr. u gnezdu), ili onih fizički dovoljno razvijenih da posle rođenja samostalo prate majku. Iako ljudsko odojče više nema stopala koja su namenjena za držanje za majku, niti majka ima telo pokriveno gustom i jakom dlakom, ono ima niz karakteristika nošenog mladunca.
Analiza majčinog mleka i brzina sisanja mladunčeta su indikatori idealne nege datog odojčeta. Sisari se grubo dele na dve grupe: jednu čije je mleko bogato proteinima i mašću, čiji mladunci sisaju retko i brzo (neki sisaju samo jednom dnevno, i ostavljeni su na skrivenom mestu dok je majka razdvojena od njih), i drugu grupu čije mleko ima nizak sadržaj proteina i masti i hrane mladunčad često i gotovo neprestano (ovi mladunci prate majku, ona ih nosi ili mladunci hiberniraju sa njom).
Ljudsko mleko ima nizak sadržaj masti i veoma nizak sadržaj proteina, što ukazuje da ih treba kontinuiramo hraniti i da su prilagođeni na dugotrajan kontakt sa majkom. Dalje, mladunci koji su često ostavljeni sami tokom dana retko vrše nuždu bez pomoći, verovatno da ne bi mirisom privlačili grabljivice. Ovi mladunci takođe ne plaču spontano tokom odsustva majke. Sa druge strane, česta eliminacija i plač su tipični za ponašanje ljudskog odojčeta.
Majka nosi dete u stomaku devet meseci. Nošenje deteta posle porođaja je prirodan nastavak trudnoće (za dalje čitanje videti: exterogestation – nošenje deteta izvan materice, tj. nakon porođaja, nasuprot uterogestation – razvoj deteta unutar majčine utrobe). Ono detetu nakon rođenja obezbeđuje potrebnu hranu, bliskost i kontakt sa majkom i omogućava bezbedno i bezbrižno prilagođavanje na novu sredinu. U svetu je učestala potreba nosiljki koje olakšavaju nošenje i omogućavaju majci da obavlja neophodne svakodnevne aktivnosti.
Zajedničko spavanje
Odrasli vole da spavaju zajedno, da se ušuškaju i da su bliski sa nekim. Dete koje je boravilo devet meseci u utrobi majke svakako ima još izraženiju potrebnu sa bliskošću i fizičkim kontaktom – kako danju, tako i tokom noći. Prirodni nastavak nošenja dece tokom dana je zajedničko spavanje noću.
Dojenje
Sem što pruža najbolju moguću – i ničim drugim adekvatno zamenljivu – hranu za bebu, dojenje omogućava da se beba imunizuje, a ujedno je i način da se ostvare komunikacija i bliskost između mame i bebe, kao i zadovoljstvo, bezbrižnost, spokoj, uteha i igra. U društvima gde se ne koristi veštačko mleko i gde se deca sama odvikavaju od sisanja sopstvenim ritmom, uočeno je da deca sisaju dve do šest ili više godina, a najčešće od dve do četiri godine.
Eliminacija
Produžena fizička bliskost roditelja i bebe omogućavaju i prirodan pristup „učenju na nošu“, odnosno komunikaciji o eliminaciji (za dalje čitanje videti: bespelenaštvo, elimination communication, natural infant hygene), kakav se još uvek praktikuje u nerazvijenim zemljama.
Dakle, suprotno raširenom mišljenju, pokazalo se da su bebe od rođenja svesne potrebe za eliminacijom, i da u izvesnoj meri od početka imaju kontrolu nad sfinkter mišićima. Većina beba na neki način signalizira neposredno pre, tokom ili odmah nakon eliminacije. Mogući signali su različiti izrazi lica tj. grimase, zatezanje mišića stomaka, drhtanje, promena disanja ili promene ponašanja kao što su trenutno smirivanje ili iznenadan nemir – vrpoljenje, i puštanje specifičnih zvukova kao što su stenjanje, cviljenje, režanje, uzdisanje ili slično.
Time što pomno prate signale i oblike ponašanja deteta, roditelji nauče da prepoznaju i reaguju na detetove potrebe za eliminacijom. Roditelj reaguje tako što drži dete u adekvatnom položaju iznad neke posude i, što je poželjno, istovremeno daje zvučni podsticaj, kao naprimer imitaciju zvuka uriniranja – „pššššš“. U kratkom periodu dete nauči da asocira specifičan položaj, mesto ili zvuk („pššššš“) sa aktivnošću eliminacije i počinje da vrši eliminaciju uz podsticaj roditelja. Tokom vremena, dete takođe nauči da sa sve većom jasnoćom komunicira roditelju potrebu da urinira ili vrši veliku nuždu.
Umesto da nameće primenu striktnih pravila, prirodno roditeljstvo poziva na pristup roditeljstvu koje je vođeno jedinstvenom ličnošću deteta, što – veruje se – za rezultat ima najbolju moguću negu deteta.
Toplo vam preporučujemo da pročitate članak Natural Parenting ― Back to Basics in Infant Care (na engleskom jeziku), uz saglasnost autorke Regine A. Schön, sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Helsinkiju, Finska, u izdanju žurnala Evolutionary Psychology. Pored ovog postoje mnogi sjajni tekstovi i forumi (npr. preporučujemo tekstove o prirodnom roditeljstvu na sajtu Roda) koji će vam približiti koncept prirodnog roditeljstva i biti vam značajna podrška da ojačate svoj instinkt i u skladu sa prirodom podižete svoje dete i uživate u tome!
Savremeno društvo sa svojim tekovinama ima dobre i loše strane. Izaberite one dobre da vam služe, a ako možete nastojite da one loše zaobiđete kada je u pitaju vaše dete.
Smatramo da svaka mama i tata treba da imaju slobodu da neguju svoju bebu u skladu sa svojim unutrašnjim osećajem, tako da se oni i njihova beba osećaju prijatno i zadovoljno!
 Tekst pisale Nataša i Jelena, dve Hug Bug mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom. |