Činjenica je da kao i drugi osnovni aspekti života, npr.deca i posao, ni brak ne može baš uvek da bude izvor zadovoljstva. Nemoguće je biti srećan i zadovoljan brakom baš u svakom trenutku. Naročito ako se u životu obavlja bilo kakav izazovni zadatak (podizanje dece, traženje ili pokretanje posla, briga o ostarelim roditeljima i sl.). U nekom trenutku nastupi razočarenje i razmišljanje „Zašto sam baš njega izabrala?“, „Da li je baš on onaj pravi?“. Pre nego što počnete da lupate glavu i mučite sebe ovim pitanjima bez odgovora morate izbaciti iz glave nekoliko varljivih tvrdnji:
Tvrdnja br.1: „Blago njoj, pronašla je pravog“. Brak se na sastoji u pronalaženju prave osobe. Stvar je u tome da treba postati ta osoba. Ličnim razvojem se postaje i bolji supružnik.
Tvrdnja br.2: „Oni su baš stvoreni jedno za drugo“. Usklađenost dvoje ljudi zavisi od prilagođavanja i razumevanja. Važan preduslov za uspeh je poznavanje samog sebe kako bi vaše potrebe za nežnošcu, ljubavi, uključenosti u odluke i sl. mogle da budu ispunjene na način koji je vama najvažniji. Čak i kada su svi aspekti veze ispunjeni, uspešni parovi redefinišu svoj odnos mnogo puta. Odnosi moraju konstantno da se razvijaju kako bi se prilagodili novim okolnostima u životu, novim potrebama i željama partnera.
Tvrdnja br.3: „On je kriv za sve.“ Dok npr. kao roditelji znamo da su poteškoće i teški dani normalan deo roditeljstva u braku nekako nije tako i spremni smo da u sekundi uperimo prst u drugu polovinu. Niko nije savršen i nijedna situacija nije idealna – sve ima svoje dobre i loše strane i previše je jednostavno osuđivati drugog. Idealno pitanje kad nastupi nezadovoljstvo je „u kojim stvarima ne uspevamo da zadovoljimo jedno drugo?“.
Tvrdnja br.4: „Razvode se jer se njihova interesovanja ne podudaraju“. Nepodudarnost nije nikada razlog za razvod braka već kulturan način da se kaže da niko ne krivi partnera za kraj. Pravi razlog je najverovatnije taj što su se jedan ili oba partnera posvetili nečem drugom i prestali da rade stvari koje su radili dok su bili par i koje su im potrebne da bi njihov odnos cvetao, npr.razgovor o svakodnevnim interesovanjima, događajima ili stvarima. Najčešci razlog biranja pogrešnog partnera je taj što sami sebe ne poznajemo ili ne znamo šta je ono što stvarno želimo.
Previše brakova se raspada u trenutku kada zaljubljenost i čarolija prođu i kada počnu da se primećuju loše strane partnera. Fokus prelazi na ono što nije dobro na njima i slanju poruke o stvarima koje treba da promene. Onda nastupi razmišljanje da osoba nije ona prava jer su vas celog života ubeđivali da postoji samo jedna prava osoba za vas. Kada počnete da se koncentrišete na ono što nije tako dobro promenite način razmišljanja i zapitajte se zašto ste odjednom tako nezadovoljni i šta možete da uradite po tom pitanju. Ne mora da znači da je kriv partner. Zrela ljubav je ona u kojoj ne tražimo od partnera da nas usreći i isto tako ga ne krivimo za naše nezadovoljstvo. Snaga pravog partnerskog odnosa je želja oba „učesnika“ da budu otvoreni i iskreni, da pokažu svoju ranjivost, da slušaju i brinu se jedno o drugom. Da prihvate odgovornost za lična očekivanja, za negativne reakcije, za svoje nesigurnosti.
Da, postoje i nepoželjni partneri
Nekada stvarno izaberemo pogrešnu osobu, nekoga ko nije u stanju da iz bilo kog razloga raste sa nama, ispunjava naše emotivne i/ili intelektualne potrebe. Na vrhu ove liste su osobe koje su pogrešne za bilo koga, pre svega zavisnici (od alkohola, droge, lekova) koji odbijaju bilo kakvu pomoć. Osnovni problem je u tome što je kod zavisnika primarna vernost prema supstanci zavisnosti ne prema odnosu sa partnerom. Osoba koja odbija pomoć od vas nema moć da uradi pravu stvar u teškom trenutku i na nju se ne možete osloniti. Ne postoje čvrsti temelji životnog odnosa.
Ljudi koji su varali u prethodnim vezama takođe nisu dobar „materijal“ za stabilan brak. Naročito oni koji su prevaru ponavljali nekoliko puta. Prevara je jedan od važnih razloga za prekid braka, zajedno sa zlostavljanjem ili nekom vrstom kontrole. Ovo su stvari sa kojima niko ne bi trebalo da se sretne u životu.
Ali „udaljavanje“, „slaba komunikacija“ i „nismo više kompatibilni“ spadaju u potpuno drugu kategoriju. Ovi razlozi su uvek „dvosmerne ulice“. Nikome nije svaka želja ispunjena i obično je mnogo bolje raditi na stvarima koje mogu da poprave odnos. Naročito kada studije jasno pokazuju da ljudi ne naprave ništa bolji izbor u drugom braku. Najčešće samo zamene jednu grupu problema drugom.
Svi smo mi „teške“ osobe. Svako ko sebe naziva „bračnim partnerom“ je komplikovan. U braku ostaju oni koji su i posle 25 godina zajedničkog života spremni da sebi priznaju da ni oni nisu „zlatni“. U svom razočarenju partnerom ne treba zaboraviti da i mi imamo loše strane.
Koji je po vama dovoljan razlog za razvod? Zbog čega se razvode ljudi u vašem okruženju?