Čak i kada često odbijaju hranu, mnoga deca će instinktivno jesti dovoljno. Treba imati u vidu da je stomak deteta mali i ne može da primi mnogo hrane u jednom obroku. Ukoliko neće da jede više, dete ne treba terati.
Mnoga deca rastu kroz faze gde jedu samo određenu hranu, što je normalan period u njihovom razvoju. Pojedini stručnjaci kažu da je to delom zbog neofobije (odbijanja ili izbegavanja novih namirnica), a delom zbog izbirljivosti pri hranjenju. Izbirljivost pri hranjenju označava nedovoljno konzumiranje različitih vrsta hrane te odbijanje velikog broja namirnica koje su im poznate ili manje poznate. Detetu treba vreme da bi se naviklo na novu vrstu namirnica. Svemu ovome pomaze fizička aktivnost deteta i redovan boravak na svežem vazduhu.
Saveti kako da obroci prođu bez većih problema:
- Dete treba da ima ustaljene obroke, u otprilike isto vreme, 3 glavna obroka i 2 užine. Uglavnom pedijatar ili nutricionista (ukoliko ga ima u domu zdravlja) u zavisnosti od uzrasta deteta daje preporuke o ishrani.
- Da bi dete jelo normalno svoje obroke, ne sme između njih “grickati”. Sve što dete gricka izmedju, utiče na njegov apetit.
- Ispijanje velikih količina sokova, takođe utiče na apetit. Kada je žedno, najbolje je ponuditi mu vodu.
- Velika količina slatkiša gasi apetit prema drugoj vrsti hrane. Zato ih je najbolje strogo kontrolisati.
- Ukoliko dete neće određenu vrstu hrane, možda je potrebno samo promeniti način pripreme i proveriti da li mu ta vrsta hrane ili namirnice pravi određene neprijatnosti.
- Ako dete odbija neku vrstu hrane bez posebnog razloga, objasniti mu kroz priču kakav pozitivan uticaj ima ta namirnica na ljudsko telo (Bananamen, Popaj, Duško Dugouško).
- Kada je u pitanju količina hrane, uvek je bolje detetu sipati manje u tanjir nego ga napuniti. Ukoliko pojede sve, dete će samo tražiti još ako je gladno.
- Dete je posmatrač pa ako vidi da roditelji nešto od hrane ne vole, male su šanse da će ga i ono samo zavoleti. Lični primer roditelja je izuzetno bitan kao uticaj na pravljenje navika u ishrani deteta.
- Uključiti dete u pripremu obroka. Tako će mu biti lakše da prihvati hranu.
- Ne nuditi detetu veliki izbor hrane. Sami odredite dve vrste obroka,te mu dozvolite da samo izabere jedan od njih. Na taj način će biti zadovoljni i ponuđač (roditelj) i izbirač (dete).
- Zajednički obroci u prijatnoj atmosferi su izuzetno značajni za dete. Televizor i (ako je moguće) mobilne telefone treba isključiti.
Neretko roditelji, a još češće bake i deke veruju da im deca nedovoljno jedu i da su neuhranjena. Da bi se briga otklonila, potrebno je konsultovati se sa pedijatrom i po potrebi uraditi krvnu sliku. Ukoliko se tako ustanovi problem, zajedničkim snagama kako pedijatra tako i nutricioniste i cele porodice doći će do njegovog otklanjanja.
Da li vaše dete ima problem sa ishranom i kako ga rešavate?
 Autor: Dijana Radetić, nutricionista i mama Dijana za sebe kaže: “Ja sam nutricionista koji voli da kuva i da šije. Živim iste principe koje zagovaram i preporučujem drugim ljudima, a sve savete dajem iz ličnog iskustva. Moji recepti nisu neka velika otkrića u kuhinji, ali jesu trud koji omogućava da od istih namirnica koje koristimo u svakodnevnim obrocima, napravimo nešto što će izgledati drugačije, biti poznatog ukusa ali zdravo.” Još njenih recepata i saveta pronaćićete na linku Saveti i zdravi recepti. Kontakt: zdravljenadan@gmail.com Telefon: 061 2369 777 Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan |