Proslava Badnjeg dana

3min
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista pa je zbog toga on praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i ukrašen je lepim verskim običajima...

Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju "domaći" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Večera je tiha upravo zbog toga da se preci, koju su sa ukućanima na večeri, ne bi oterali. Iz istog razloga se sa trpeze ne sklanja ništa nego samo donosi. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike. Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu.

Najveći broj običaja i radnji vezan je za Badnje veče – od unošenja badnjaka i slame, paljenja badnjaka, preko Badnje večere i bdenja, do zahvatanja vode. Osim toga, opraštanje je važan hrišćanski element i ako ste se sa nekim tokom godine zavadili na Badnji dan treba da se pomirite.

 

Savremena "urbana" proslava Badnjeg dana

 

U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku. U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom. Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom. Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

 

Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu, ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.

 

Badnja večera

Badnja večera je posna, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Neka jela su obavezna jer im se oduvek pridavao poseban, magijski, značaj. Tu spadaju: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.

Pripremili smo nekoliko predloga za bogatu posnu trpezu koje smo preuzeli iz mamine (bakine) knjige recepata. Ipak “Nije svaki dan Badnji dan”. Recepte možete pogledati u tekstu Posni recepti za svečanu trpezu.

 

Kako vi proslavljate Badnji dan i Božić? Koje običaje i radnje obavezno ispoštujete?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *