Postoji veliki broj psiholoških igara u kojima ljudi učestvuju. Neke od njih su karkteristične za poslovne, neke za bračne odnose, dok ima i onih koje određuju pristup životu pa se nazivaju životnim igrama.
Izdvojili smo sedam igara koje se sreću kod osoba u vezi. One uključuju oba partnera i, iako su zapravo samo beg od pravih problema, često su i lepak koji drži par zajedno.
Hvatanje za reč
Verovatno vam se desilo da u razgovoru sa nekim na pitanje ’da li me slušaš’ dobijete odgovor ’definiši slušanje’ ili slično. Ovakvo hvatanje za reč je posebno često među ljudima u braku. Rasprava krene iz nekog razloga, ali se zatim potpuno preorjentiše hvatanjem učesnika za jednu reč koju je neko od njih upotrebio. Žena može, čak i kada nema nikakvih nagoveštaja rasprave, slučajno da spomene neku reč koju će muž shvatiti kao prozivku i doći će do svađe.
To može biti realna svađa zbog nekih nesuglasica, ali ukoliko postoji grčevito držanje za određenu stvar i izražena upornost obeju strana da istraju u borbi može se pretpostaviti da se radi o igri. Izgleda da u ovom slučaju, iako postoji rasprava o problemu koji naizgled i jedna i druga strana pokušavaju da razreše, na skrivenom psihološkom nivou postoji i jaka potreba da se rasprava nastavi.
U ovakvoj igri, hvatanje za reč je samo sredstvo kako bi se pokrenula svađa, a upravo odbijanje i jednog i drugog da sagledaju širu sliku i popuste to i potvrđuje. Možda bi, ukoliko bi jedan popustio, otišli na romantičnu večeru ili seli da razgovaraju, ali ukoliko je takva bliskost nepoželjna, onda će se svojski truditi da nastave raspravu.
Frigidna žena
Ovo je, nažalost, jedna od najčešćih bračnih igara. Žena odbija svaki muževljev pokušaj seksualnog kontakta pri čemu ga svaki put optužuje da je isti kao i svi muškarci i da mu ništa sem seksa nije na pameti. Muškarac se povlači, ali onda dolazi period suptilnog zavođenja sa ženine strane koji vodi novom pokušaju i odbijanju.
Svađa usled odbijanja neretko prelazi sa teme ’muškarcima je samo do seksa’ i na ostale životne teme i time se započinje žustra svađa o prihodima, poslu ili sličnim pitanjima i zaboravlja se na nezadovoljenu potrebu za intimnošću kod svakog od partnera.
Optuživanje muškarca da mu je stalo isključivo do seksa očigledno je posledica ženinog straha od intimnosti, ali kako ove igre traju godinama, nemoguće je ne zapitati se i koja je motivacija muške strane da učestvuje u ovakvoj igri. Nesumnjivo je da isti strah od intimnosti postoji i kod njega, pa je zbog toga i sebi našao adekvatnu partnerku. Bern navodi deo skrivenog djaloga koji stoji u osnovi ove igre. Po njemu, žena je ta koja kaže: ’Da vidimo možes li da me osvojiš’, dok muškarac odgovara: ’Ja ću pokušati ako me ti budeš sprečavala’.
Večito zadihana
Postoji opšteprihvaćen stav da savremena žena mora biti uspešna domaćica, dobar bračni pratner i roditelj i uz sve to i uspešna na poslu. Ovakav spisak obaveza ženi ostavlja malo vremena za samoanalizu i preispitivanje, pa se sve veći broj njih odlučuje da se jednostavno povinuje zahtevima bez obzira na to da li su u skladu sa njihovim ličnim potrebama. Ovo dovodi do toga da cilj svakog dana postaje uspešno ispunjenje liste zadataka.
Neke žene beže od onoga što je u dubini njih samih i koriste preopterećenost kao izgovor za smanjeni kvalitet života. Epilog priče je sagorevanje koje vodi depresiji i potpunom gubitku sposobnosti da se ide u korak sa vremenom i njegovim zahtevima. Kuća postaje zapuštena, posao trpi, a deca i muž su zanemareni. Žena postaje nesposobna da nastavi igru što, pored očiglednih praktičnih posledica, dovodi i do opasnosti od razotkrivanja pravih motiva za preopterećenost. U ovom trenutku terapija postaje najbolje rešenje.
Ne treba praviti grešku poistovećivanja svake zauzete i aktivne ženu sa ovom ulogom. Moguće je da neke žene, koje imaju i više obaveza, ipak ne budu akteri igre ’večito zadihana’. Ali ono što ove žene pokreće jeste ljubav prema porodici i poslu pa se zbog toga neće iscrpeti već će uspevati da završe sve svoje obaveze. Jedino u slučaju kada su brojne obaveze sredstvo za pojačavanje zabrinutosti i samim tim i beg od bliskosti i iskrenosti možemo govoriti o igri.
Da nije bilo tebe
Ova igra se prepoznaje se po tipičnoj rečenici igrača ’Da nije tebe… gde bi mi kraj bio!’ Diskutabilno je pitanje da li je uopšte moguće da osobu neko spreči u namerama ukoliko joj je do nečega izuzetno stalo, pogotovo ako se radi o životnim ciljevima.
Ipak, čak iako je to moguće, često se dešava da neko traži osobu koja bi je zaustavila na putu za koji nije sigurna da bi uspela da pređe. Ukoliko se veruje da je neuspeh na kraju puta ili da je put isuviše rizičan, lakše je naći nekoga da nas sa njega skloni nego priznati svoj strah od onoga što na tom putu sledi. Ta prepreka je često bračni parter koji se ostatak života optužuje za sputavanje.
Mogućnost maskiranja sopstvenog straha ovde nije jedina prednost, već se dobija i stalna tema za rasparave sa parterom te samim tim i izbegavanje bliskosti i neposvećivanje pravim problemima koji se između partnera javljaju. Cela priča na ovaj način dobija mnogo prihvatljiviju strukturu nego da je osoba išla kroz život pričajući da ima izraženu ambivalenciju prema bitnim ciljevima i da zbog toga stoji u mestu.
Draga moja
Postoje parovi koji deluju kao da se nikada ne svađaju. Čak i kada zameraju nešto jedno drugom, oni to čine veoma uljudno i ljubazno, često kritiku završavajući sa ’draga moja’ ili ’dragi moj’. Muž može u društvu ukazivati na ženinu nesposobnost da se brine o deci dajući opis jednog njenog tipičnog incidenta koji, po njegovom mišljenju, to dobro ilustruje i pri tome završiti svoje izlaganje sa: ’Je l tako, draga moja?’. ’Draga’ će se složiti i delovaće kao da oni zaista nemaju problema, a još manje kao da je u pitanju neka igra.
Ipak, ovde se radi o igri u kojoj oboje učestvuju. Njemu je potrebno da je kritikuje, da ’bude loš’ na trenutak, ali da mu ona zatim to oprosti. Zbog toga će jedan od partnera koji pristaju na ovu igru uvek za cilj imati dobijanje oproštaja, dok će drugi biti pokrenut potrebom da neko ukaže na njegove mane. Ova potreba je razvijena još u detinjstvu kada su roditelji više isticali mane nego vrline kod deteta pa će stoga i kao odrasla ta osoba tražiti od partnera da obavlja istu funkciju. Ukoliko naiđe na nekog ko traži osobu za dobijanje oproštaja, uklopiće se i počeće sa igrom ’draga moja’.
Vidi šta sam uradio zbog tebe
Ovo je česta igra između bračnih partnera, ali se sreće i u poslovnom okruženju. Ima blaži i teži oblik. Blaži oblik je svima poznat iz slike čoveka koji je zadubljen u neki posao i biva naglo prekinut otvaranjem vrata od sobe ili nekim pitanjem. U tom trenutku mu može ’odleteti misao iz glave’ ili čak neki predmet iz ruku, što će biti propraćeno snažnim besom i njegovom glasnom rečenicom ’vidi šta sam uradio zbog tebe’ čime će osloboditi sav bes iz sebe. Istina je ipak da je njemu to oslobođenje besa bilo potrebno i da isti nije nastao samo iznenadnim prekidanjem u poslu. Situacija je samo poslužila kao idealna prilika za pražnjenja gneva. Ovo navodi na zaključak da je njemu taj prekid zapravo i bio potreban.
Međutim, igra se može proširiti i na ozbiljnije životne situacije i doći do onog oblika koji označavamo kao teži. U tom slučaju će se ovaj igrač povući iz svih bitnih situacija, prepuštajući drugima teret odlučivanja. Ovo može delovati kao pozitivan gest pružanja slobode drugima, ali je zapravo manipulacija koja omogućava prebacivanje odgovornosti i kasnije optuživanje drugih za sve što krene naopako. Taj trenutak je zapravo i cilj cele igre jer će onda glavni igrač moći da isprazni iz sebe sve ono negativno što je sakupljao čekajući priliku za optuživanje. Sa ovakvim ljudima, najbolje je postupati vraćajući im nazad zadatke odlučivanja. Nikako ne treba ući u zamku deleći im savete jer to upravo ono što traže kako bi se spasili sopstvene odgovornosti i dobili šansu da za kasnije optuživanje.
Dužnik
Ovo je igra koju srećemo kod velikog dela populacije modernog sveta, ali i u mnogim primitivnim plemenima. Dok se u plemenu mladić koji uzima ženu obavezuje da će opravdati veliki miraz koji je uz nju dobio, u modernom svetu se ova igra više zasniva na podizanju brojnih kredita i njihovom kasnijem višedecenijskom otplaćivanju. Smisao ove igre je višestruk. Mnogima neotplaćeni krediti daju snage da prebrode krizu, ali isto tako i opravdanje za mnoge propuste u periodima van krize. Slično primeru koji smo naveli na prvoj strani, u mirnom periodu će dužnik igrati igru ’da nije bilo kredita’.
Činjenica da postoji dug koji se mora otplatiti sprečava osobu da napravi neke velike preokrete u životu i obezbeđuje joj ostanak na sigurnim, već utabanim, životnim stazama. Dug tako postaje onaj jedan deo zbog koga će prevagnuti odluka da se ostane na poslu ili u braku, odnosno sigurnosni pojas koji će osobu zaštititi od velikih prevrata.
Značaj koji dugovanja imaju za čovekov život otkriva i činjenica da se sva slavlja organizuju onda kada se krediti uzimaju, a ne onda kada se isti otplate. Svi iz okruženja su obavešteni o tome da je neko podigao kredit i kupio automobil ili stan, često su i pozvani na proslavu tim povodom, ali retke su proslave na dan isplate duga i konačnog oslobođenja od kredita. Ovo je razumljivo ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da velikom broju ljudi dug predstavlja više sredstvo za nastavak ove igre, a manje način za obezbeđivanje materijalnih dobara. Ne samo da oni neće proslaviti isplatu duga, nego je veoma verovatno da će ubrzo pronaći novi razlog za novo zaduživanje kako bi mogli da ostanu u igri.
Izvor: www.akademijauspeha.com