Mnogi roditelji, pre svega kod prvog deteta, misle da je mališanu za dobar san neophodna apsolutna tišina i plaše se da će dete probuditi bilo kakav zvuk.
Međutim, stvaranje tišine i atmosfere bez ikakvih zvukova predstavlja u suštini bespotreban izvor stresa za ostale članove porodice. Pedijatri su toga svesni i savetuju roditelje da ne brinu zbog zvukova. Naime, dok dete spava svi u kući mogu da nastave sa svojim aktivnostima sasvim normalno.
Uobičajeni zvukovi u kući, od rada usisivača do glasova, nisu nikakva prepreka za miran san. Oni u stvari postaju normalni i poznati zvukovi koji ga ne uznemiravaju. Iako apsolutna tišina može izgledati kao najbollji nivo buke za dubok san ona zapravo može da izazove češće prekide sna čak i najmanjim zvukom. Stalna buka normalnog intenziteta obezbeđuje blokadu zvukova koji u stvari mogu da probude osobu koja spava.
Koliko su zvukovi važni pokazuje i obimna diskografija sa “uspavljujućim notama” među kojima su i kapi kiše, talasi, otkucaji srca, cvrkutanje ptica, pesma kitova i zvukovi mora.
Ali, ako tišina nije poželjna, kako uspavati dete? Stručnjaci kažu da je od velike pomoći stvaranje “prave atmosfere” da bi san došao na oči. Ona podrazumeva: odgovarajuću temperaturu sobe, spuštene roletne, normalne zvukove, blago ljuljanje i malo hrane (npr. toplo mleko ili banana). Od pomoći je i postepeno smirivanje i smanjenje aktivnosti pred spavanje kao i poštovanje rutine i satnice i spavaće “kao beba”.
Da li vi pravite tišinu u kući kada dete spava?