Slika: David D/flickr.com
Što se tiče Zakonske regulative, odnosno propisa Republike Srbije kojima bi gore navedena nadoumica trebala biti rešena, isti na žalost ovu oblast nisu precizno uredili.
Zakon o zaštiti državne granice („Sl. glasnik RS“, br. 97/2008 i 20/2015 – dr. zakon) predviđa da je za prelazak granice Republike Srbije potrebna samo važeća putna isprava.
Shodno regulativi, u Republici Srbiji ne postoji odredba ili propis kojim je predviđena obaveza posedovanja roditeljske saglasnosti kada dete putuje u inostranstvo samo, uz pratioca ili samo sa jednim roditeljem. Ali usled sve učestalijih kriminalnih aktivnosti, kao što je trgovina decom, pripadnici MUP-a sugerišu da je pismena saglasnost roditelja poželjna iz razloga što se na taj način sama procedura prelaska preko granice skraćuje, a ujedno i pojednostavljuje.
Prema nadležnosti Uprave granične policije Republike Srbije, takođe ne postoji obaveza posedovanja pisane saglasnosti roditelja prilikom putovanja u inostranstvo, nema smetnji da dete koje poseduje biometrijsku putnu ispravu Republike Srbije, putuje sa jednim od roditelja ili trećom osobom.
Ali sobzirom na to na pisana saglasnost može biti potrebna prilikom kontrole graničnih organa države u koju se putuje ili preko čije teritorije se prelazi, peporuka svim roditeljima je da se pre polaska na put izvrše odgovarajuće provere u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemalja u koje se putuje, kao i u tranzitnim.
Ukoliko prilikom gore navedene provere utvrdite da vam je potrebna potvrda, neophodno je da znate da se ista potpisuje i overava kod javnog beležnika.
Koje zemlje traže pisanu saglasnost?
Italija i Španija – pored overene saglasnosti, potreban je i izvod iz matične knjige rođenih;
Crna Gora – ako dete putuje sa jednim roditeljem ili sa trećim licem;
Grčka – samo kad dete putuje bez oba roditelja.
U ovim zemljama nije obavezna, ali je poželjno da je imate:
Hrvatska
Austrija
Nemačka
Slovenija
Autor: Bojana Bogojević
|
O autoru: Bojana Bogojević je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, ekspert za EU.
Ko-autor je dve stručne knjige i autor više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja, aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima.
Pohađala je više međunarodnih škola iz oblasti prava i ekonomije.Kao predstavnik civilnog sektora, Bojana Bogojević učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Tvorac je bloga o pravu i korporativnom upravljanju i autor tekstova koje je dosada obajvilo preko 27 vodećih portala i institucija u zemlji i regionu. Stručni saradnik je nevladine organizacije Centar za mame i web portala Yumama. Bojana je izabrana da bude deo Global Goodwill Ambassadors – Globalne neprofitne asocijacije sa sedištem u Portugalu sa misijom prepoznavanja dobrih volontera sa globalnim ciljevima održivog razvoja. Nominirana je i izabrana za oblast Globalna pravna pitanja i korporativno upravljanje izvršnom predsedniku, Luíza Palmi. Osnivač je g. Richard DiPilla.
Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com |
