Autor knjige “Kako razmišljaju bogati ljudi” Stiv Sibold, koji je gotovo tri decenije proveo intervjuišući bogataše širom sveta kako bi saznao po čemu se oni to razlikuju od ‘običnih smrtnika’, za Business Insider govori kako je došao do zaključka da cela priča zapravo uopše nema puno veze s novcem, već s mentalitetom bogatih ljudi. Evo do kojih je još zaključaka došao i kako se bogataši razlikuju od prosečnih ljudi.
- Prosečni ljudi su uvereni kako je upravo novac koren svih zala. S druge strane, bogataši veruju da je siromaštvo glavni uzrok zla. “Siromašnim ljudima se ‘ispira mozak’ i uveravaju se kako su svi bogati ljudi srećni i nepošteni”, navodi Sibold. “S obzirom na to, postoji određena doza srama koju osećaju ljudi iz srednje klase kad se obogate. Bogatstvo nije jamstvo za sreću, i bogati to znaju. Ali, čini život lakšim i ugodnijim.”
- Obični ljudi misle kako je sebičnost mana, dok bogati smatraju da je to vrlina. “Bogati ljudi nastoje da učine sve da bi bili srećni. Ali ne pretvaraju se da će spasiti svet”, ističe Sibold. Siromašni to osuđuju jer im smeta što im bogati ne pomažu, dodaje.
- Mentalitet prosečnih ljudi više je vezan uz igre na sreću, to je tzv. ‘lutrijski mentalitet’. S druge strane, mentalitet bogatih je aktivniji, odnosno oni su ljudi od akcije. “Dok mase čekaju nadajući se da će pogoditi pravi broj i mole se za bogatstvo, oni najbolji će radije rešiti problem”, napisao je Sibold u svojoj knjizi.
- Prosečni ljudi su uvereni kako je za put do bogatstva potrebno imati kvalitetno obrazovanje, ali bogati se u stvarnosti puno više oslanjaju na specifična znanja koja se stiču tokom čitavog života.
- Prosečni ljudi žale za minulim vremenima, dok su bogataši okrenuti prema budućnosti. “Ljudi koji veruju da je njhova sreća u minulim vremenima retko kad se obogate, češće postaju nesretni i depresivni. Bogati stalno sanjare o budućnosti i rade na tome da svoje ideje, snove i projekte pretvore u stvarnost”, ističe Sibold.
- Prosečni ljudi na novac gledaju s previše emocija. Bogati o novcu razmišljaju logički i racionalno. “Bogati novac vide onakvim kakav jeste, a oni najveći znaju da je novac alat koji predstavlja brojne opcije i mogućnosti”.
- Obični ljudi svoj novac najčešće zarađuju radeći nešto što ne vole, s druge strane, bogataši istinski uživaju u poslu koji rade i slede svoju strast.
- Prosečni ljudi najčešće nemaju visoka očekivanja kako se ne bi razočarali. Za razliku od njih, bogataši svoje ciljeve uvek postavljaju visoko i vole izazove. “Bez velikih očekivanja niko se nikad ne bi obogatio ni ostvario svoje snove”, smatra Sibold.
- Siromašni veruju da moraju nešto da učine kako bi postali bogati. Bogataši znaju da moraju postati i biti neko da bi bili bogati. “Oni najuspešniji znaju da iz svakog iskustva mogu izvući neku pouku, bez obzira na to je li ono pozitivno ili negativno.”
- Prosečni veruju kako im je potreban novac da bi se obogatili. Bogati koriste tuđi novac da bi postali još bogatiji. “Bogataši znaju da solventnost nije toliko bitna, važnije je pitanje je li nešto doista vredno kupovine i investiranja?”.
- Prosečni ljudi uvereni su kako tržištem vladaju logika i postojanje određenih strategija, no bogati znaju da su pohlepa i emocije ono što zapravo pokreće celu stvar.
- Prosečni žive iznad svojih mogućnosti, a bogati ispod. “Bogati žive ispod svojih mogućnost iz jednog jedinog razloga. Ne zato jer su toliko racionalni, već zato što imaju toliko novca da mogu priuštiti kraljevski život i još bi im ostalo jako puno”, navodi Sibold.
- Obični čovek će odgajati svoju decu u ‘duhu preživljavanja’, odnosno pokušaće da ih nauči kako da prežive u ovom okrutnom svetu. S druge strane, bogataši će svoje klince savetovati kako da se obogate. “Bogati svojoj deci od malih nogu govore o tome kako na svetu postoje dve vrste ljudi: oni koji imaju i oni koji nemaju”, iako neki smatraju da podržava elitizam Sibold tvrdi da nije tako. “Bogati svoju decu nastoje da nauče da svet posmatraju objektivno, onakav kakav je”, tvrdi.
- Novac za prosečne ljude predstavlja svojevrsni stres, dok bogati u svom bogatstvu nalaze mir i spokoj. “Bogati znaju da novac rešava probleme i na novac gledaju kao na ‘velikog oslobodioca’, dok prosečni misle kako je novac nužno zlo koje čini sastavni deo života.”
- Prosečni ljudi će se radije zabavljati nego učiti. S druge strane, bogati su spremni da veći deo svog vremena posvete edukaciji, a manje zabavi. Osim toga, oslanjaju se na celoživotno učenje i nikad ne prestaju da uče.
- Obični ljudi većinu bogataša smatra snobovima. No bogati ističu kako samo vole da budu okruženi ljudima koji su im slični.
- Prosečni ljudi fokusirani su na pomaganje, a bogati na zarađivanje. Bogati će riskirati i tako nastojati da povećaju svoje bogatstvo, umesto da budu fokusirani samo na očuvanje trenutnog.
- Prosečni uglavnom igraju na sigurne karte, a bogati su spremni da preuzmu rizik. “Svaki je investitor barem jednom izgubio novac, ali bogati znaju da im rizik i investiranje omogućava da zarade još više”, navodi Sibold.
- Prosečni ljudi najzadovoljniji su konfortizmom, dok bogataši zadovoljstvo pronalaze upravo u neizvesnosti. “Psihička, fizička i emocionalna ugodnost je primarni cilj većine umova srednje klase. Bogati znaju da put do bogatsta nije lagan i da je ponekad potrebno riskirati i krenuti put nepoznatog da bi se ostvarili ciljevi”, piše Sibold.
- Novac i zdravlje je nešto što obični retko kad stavljaju u zajednički kontekst, s druge strane, bogati znaju da novac itekako može spasiti život. Obični misle da moraju birati: bogatstvo i karijera s jedne strane, ili porodični život s druge. Bogataši znaju da mogu imati apsolutno sve.
Šta vi kažete? Sa kojim tvrdnjama biste se složili a sa kojima ne?
Izvor: www.bizlife.rs
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.