Zaposleni koji osećaju veliki pritisak sa poslovne strane, često se izjašnjavaju o negativnom uticaju posla na porodične odnose. Oni su manje zadovoljni svojim porodičnim životom, češće propuštaju obavljanje porodičnih obaveza zbog posla, više odlažu trenutak kada će imati decu ili se odlučuju da imaju samo jedno dete, i obavljaju mnogo manje aktivnosti koje se vezuju za uspešno roditeljstvo i dobru porodičnu klimu.
Nije lako žonglirati između zahteva koje karijera koju želimo postavlja pred nas i privatnog života. Za većinu ljudi, to predstavlja izazov, koga se ipak treba odreći kada počne ozbiljno da ugrožava unutrašnju ravnotežu. Redukovanje stresa i uspostavljanje harmonije predstavlja tada ključ za vraćanje na tačku sa koje je moguće ponovo krenuti u pronalaženje novih načina za potpuno ostvarenje životnih ciljeva, koji se mogu uskladiti i dovesti do osećanja ispunjenosti i zadovoljstva sobom i svojim okruženjem.
Prepoznajte trenutak u kome je vaša ravnoteža dovedena u pitanje i izborite se sa time. Evo šta sami možete da uradite:
Definišite šta vam je stvarno važno u životu
Definisanje prioriteta prvi je i osnovni korak ka upsostavljanju ravnoteže između zahteva koji dolaze sa različitih strana. Zabeležite sve što radite tokom nedelje. U taj spisak uključite i aktivnosti koje su vezane za vaše karijeru, ali i one vezane za privatni život. Razdvojte one aktivnosti koje vas čine srećnim od onih koje radite samo da se ne bi osećali krivim. Važna stvar u ovome je otkriti za koje stavke zaista, lično želite da vam budu prioritetne, ne koje mislite da bi trebalo da budu na prvom mestu.
Odgovorite zatim na pitanja: Kada bi se moj život mogao fokusirati na jednu jedinu stvar koja bi to stvar bila? Kada bih mogao da dodam još jednu stvar, šta bi to bilo? A treća? Četvrta? Peta?
Ukoliko na to odgovorite iskreno i sa promišljanjem, rezultat će biti lista od vaših pet prioritetnih stavki.
Preduzmite neophodne aktivnosti
Sastavljanjem konkretne liste stvari koje vas zaista dotiču, verovatno ćete otkriti da često provodite mnogo vremena težeći ka nekim ciljevima koji uopšte nisu vezani za spisak koji ste napravili. Čak i ako nije tako, moći ćete da primetite da u vašim svakodnevnim aktivnostima često dominiraju stvari koje nisu na vrhu liste. Na primer, očekivano je da barem trećinu vašeg budnog vremena tokom nedelje provodite na poslu, dok karijera na vašem spisku zauzima tek treće ili četvrto mesto, nakon zdravlja, partnera ili prijatelja. To nije problem koji je moguće jednostavno rešiti odlukom da od sada na poslu provodite recimo 3 ili 4 sata dnevno, ali vam ipak može pomoći u organizovanju ostalih aktivnosti tokom dana, u donošenju odluka vezanih za promenu posla ili razumevanju uloge posla koja nije samo u postizanju uspešne karijere, već i u obezbeđivanju sigurnosti potrebne da bi ostali aspekti života mogli da funkcionišu na zdrav način.
Zaštitite svoje privatno vreme
Vi verovatno, kao i većina ljudi, razmislite dva puta pre nego što rešite da “pobegnete” sa posla, bez obzira da li je to zbog roditeljskog sastanka ili zakazanog termina kod lekara. Vaš privatni život zaslužuje isti stepen poštovanja. Uložite trud da pronađete vreme koje dugujete sebi i odnosima sa svojim prijateljima, porodicom i partnerom. Čuvajte to lično vreme, i ne dopustite da ga profesionalna situacije i zahtevi sa posla umanjuju ili oštećuju kvalitet njegovog provođenja.
Nemojte biti dostupni van radnog vremena
Prvi korak ka tome je jednostavno prestati proveravati poslovni mail i isključiti poslovni telefon nakon isteka radnog vremena. Jako mali broj ljudi je zaista nezamenljiv u poslu toliko da ne mogu dopustiti da ne budu dostupni. Zašto baš Vi morate pripadati njima?
Ukoliko se vaš posao neprekidno upliće i remeti vaše privatno vreme, vremenom će i vaša volja za radom i ispunjavanjem zahteva posla splasnuti. Ukoliko biste uspeli da zaštite vreme koje posvećujete stvarima koje su vam važnije od posla, i vaše zadovoljstvo životom će porasti, osećaćete se ispunjenijim i spremnijim da započnete novi radni dan.
Prihvatite pomoć u balansiranju svog života
Dopustite sebi da se oslonite na svog partnera, članove porodice ili prijatelje – na bilo koga ko može umesto vas pripaziti na decu ili otići u kupovinu ili vam pomoći u poslu dok se vi posvetite stvarima koje se nalaze na vrhu vaše liste prioriteta.
Planirajte zabavu i opuštanje
Zabava i vreme za opuštanje su neophodni deo dobro izbalansiranog života. Zato je veoma bitno da što pre u svoj rokovnik počnete da beležite unapred vreme koje ćete tome posvetiti, i da ga pri tome ne obrišete ukoliko se pokaže da do tog vremena još uvek niste uradili nešto od onoga što ste planirali. Dok planirate kako ćete provesti ovo vreme razmišljajte samo o tome šta biste voleli da radite, u čemu biste uživali i šta bi vas najviše opustilo. Ukoliko postoji nešto što vam omogućava sve to nemojte ga samo gurati u stranu sa obaveznim “Nemam sada vremena za to!”.
Izborite se sa osećajem krivice
Ukoliko mislite ili osećate da nije u redu “zapostavljati” na ovaj način posao, setite se da polovina vašeg vremena tokom dana u svakom slučaju odlazi na ispunjavanje radnih zahteva. Koliko god voleli ono što radite, koliko god vam bilo prijatno okruženje i ljubazni ljudi sa kojima provodite vreme (u najboljem slučaju), i dalje je sasvim normalno ne osećati se kao da vas sve to ispunjava. Zar ne mislite da je u redu barem pola dana utrošiti na druge stvari?
Autor: Bojana Đurić
Izvor: akademijauspeha.com