Šećer je svugde oko nas: u prehrambenim proizvodima na policama prodavnica, toplim i hladnim napicima i kolačićima u kafeterijama, kao i u ukusnim i omamljujuće mirisnim proizvodima pekara. Treba ipak istaći da je poslednjih godina sve veća ponuda proizvoda i recepata za kolače koji umesto dodatog šećera sadrže zaslađivače, dok su dijetalne verzije osvežavajućih pića već jako dugo sa nama. Neki od nas veruju da su zaslađivači bolji izbor od samog šećera. Izvesne studije međutim tvrde suprotno.
Reakcija organizma na šećer
Kada pojedete neki slatkiš, organizam momentalno reaguje tako što počinje da razlaže uneti šećer. Pošto sadrži kalorije, šećer obezbeđuje energiju a od njegove vrste zavisi kako će se razložiti. Prirodni šećeri se javljaju u dva oblika monosaharida, glukoza i fruktoza. Oba ova prosta šećera možete pronaći u različitim namirnicama kao što su voće, povrće, žitarice, ili mahunarke. Pored ovih prostih šećera, u ovim namirnicama se nalazi i obilje drugih nutritivnih materija poput vitamina, minerala, antioksidanata, vode i i biljnih vlakna. Dodati, kristalni šećer je disaharid koji je napravljen od oba prosta šećera glukoze i fruktoze a u sebi sadrži zanemarljivu količinu hranljivih materija. Hajde da vidimo reakcije ova dva prosta šećera na organizam.
-
Glukoza – je osnovni izvor energije našeg tela. Kada se glukoza unese u organizam, apsorbuje se u ćelije, što dovodi do porasta njenog nivoa u krvi a potom i lučenja insulina, koji je razlaže i time stabilizuje njen nivo u krvi. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom, ćelije ne mogu pravilno da apsorbuju glukozu pa dolazi do naglog skoka i pada nivoa glukoze u krvi.
-
Fruktoza – je poznata kao voćni šećer. Industrijski izdvojena fruktoza (fruktozni sirup) se dodaje mnogim prehrambenim proizvodima i napicima. Jetra je odgovorna za razgradnju fruktoze. Kada se unosi preterana količina fruktoze, dolazi do opterećenja jetre, koja može da razgradi samo ogranišenu količinu fruktoze. Ostatak se pretvara u mast, što može da rezultira pojavom masne jetre i visokog nivoa triglicerida u krvi. Neumeren unos koncentrovane fruktoze tokom dužeg vremena umanjuje osetljivost glukoze na insulin, što može konačno da dovode do razvoja dijabetesa a zbog većeg unosa kalorija i do gojaznosti.
Reakcija organizma na veštačke zaslađivače
Veštački zaslađivači sadrže manju količinu kalorija ili su u potpunosti bez kalorija. Zato ne podižu nivoa glukoze u krvi, ne opterećuju jetru, niti sami izazivaju gojenje. Oni mogu biti i do 700 puta slađi od običnog šećera, tako da se koristite u veoma maloj količinu. Možete ih pronaći pod različitim nazivima, kao što su „Sweet & Low“, „Nutrasweet“, „Splenda“ ili po komponenti od koje je napravljen sam zaslađivač: saharin, aspartam ili sukraloza.
Mnogobrojne studije uticaja veštačkih zaslađivača na telesnu težinu došle su do oprečnih rezultata. Neke od njiih tvrde da uprkos slatkom ukusu veštačkog šećera, naš organizam reaguje na manjak kalorija nadomešćujući ga većim unosom drugih namirnica. Time se poništava nominalna prednost odsustva kalorija u veštačkim zaslađivačima. Druge studije to negiraju uz tvrdnju da sam unos veštakih zaslađivača ne povećava apetit.
Pojedina istraživanja još ukazuju na mogući negitvni uticaj zaslađivača na mikrofloru creva, pojavu migrene ili problema sa kožom. Druge opet tvrde da je ovakav uticaj moguć samo kod ljudi sa predispozicijom za ovakve tegobe, te bi ih možda imale u svakom slučaju.
Šta je bolje?
Nažalost ne postoji jednostavan odgovor. Preporuka je da sve zdrave osobe koriste šećer i zaslađivače umereno. Ukoliko neko pati od insulinske rezistencije, viška kilograma ili dijabetesa, poželjno je izvesni deo običnog šećera zameniti veštačkim zaslađivačem da bi se izbegle nagle promene nivoa glukoze i insulina u krvi.
Kao i uvek i u svemu, preporučuje se umerenost.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan