Na prvi pogled, ideja o spasavanju deluje romantično. Spasitelj je plemenit, snažan, stabilan, pametan, sposoban da reši sve probleme. Ali čim postoji spasitelj, znači da je sa druge strane osoba kojoj je potrebno spasenje. A to svakako nije ravnopravan odnos na kom bi veza trebalo da počiva.
Spasitelj spasava nekog ko možda ni ne želi ili ne može da se promeni. Kad shvati da ljubav, ipak, ne može promeniti čoveka, neretko postaje razočaran, ozlojeđen i ljut na drugu stranu.
Ko bira ranjive partnere?
“Žrtva” može biti zavisnik, ali i osoba sa nižim samopouzdanjem, neko ko prolazi kroz tešku životnu fazu ili “parazit” koji je navikao da mu drugi rešavaju sve probleme u životu. A ko je spasitelj? Ko je sklon biranju “oštećenih” i ranjivih partnera, verujući da će ih ljubav spasiti, motivisati da se pokrenu i pomoći da se izvuku iz neke krize? Psiholog Olga Azarić kaže da narciosidne ličnosti mogu da ispoljavaju svoj doživljaj grandioznosti kroz spasavanje, ali to nije rezervisano samo za njih. Prema rečima sagovornice “Života plus”, nekada je dovoljno da imamo takav model u porodici i da ga prenesemo u buduće odnose.
– Na primer, u domu gde majka neuspešno pokušava da spase oca od kockanja i na kraju ostane iscrpljena i nezadovoljna, ćerka može ovo ponašanje da doživi kao standard u partnerskim odnosima i razvije sindrom spasitelja kasnije u životu. Spasioci su često i oni koji imaju jak unutrašnji lokus kontrole, odnosno smatraju da su za sve stvari koje im se dešavaju u životu, zaslužni oni sami – objašnjava psiholog.
Pa tako, spasitelj veruje da će čim pruži podršku partneru, ovaj moći da prebrodi depresivna raspoloženja. Ili da će partner, ako ga samo spasitelj bude motivisao, uspeti da pronađe posao ili završi fakultet. Kakav god problem bio – rešenje leži u vitezu. Prema rečima naše sagovornice, iza ovakvog ponašanja najčešće stoji neko pogrešno uverenje o tome kako se treba ponašati u vezama ili pogrešno uverenje o sopstvenoj vrednosti.
MUŠKARCI RADE, ŽENE PRIČAJU
Prema rečima sagovornice Novosti, ne može se reći ko radije bira spasiteljsku ulogu – žene ili muškarci, ali je verovatno da pripadnici različitih polova ne koriste iste metode u “spasavanju” partnera. – Sa ženskom ulogom se tipično povezuju komunikacija i iskazivanje osećanja, pa je moguće da će žene nastojati da pomognu razgovorom i saosećajnošću. Uz mušku ulogu se često vezuje tendencija ka delanju, te se od njih može očekivati više praktičnih saveta za rešavanje problema – primećuje Olga Azarić.
– Na primer “moram da pomognem partneru jer ako to ne uradim, znači da sam neosposoban i loš”. Kada živimo u skladu sa tim pravilom, sebe doživljavamo kao dobre i plemenite kada pomažemo nekom, ali sa druge strane, osećamo se očajno kad vidimo da je naš trud uzaludan. Takođe, moguće je da iza spasiteljskog ponašanja stoji verovanje da ako činimo stvari za drugog, on će nas više poštovati i voleti. Ovo nažalost u realnosti ume da se pretvori u totalnu suprotnost – upozorava Azarićeva.
Nezahvalna “žrtva”
Kad spasitelj ne dobije odgovarajuću zahvalnost sa druge strane, može nastupiti optuživanje poput “žrtvovao sam sve za tebe, a ti mi tako vraćaš” ili “ja mogu da napravim toliko koraka, a ti ne možeš nijedan”. Bajka sa vitezom na belom konju tada se ne završava srećno.
– Ukoliko igra “žrtve i spasitelja” traje previše dugo, može da nastupi intenzivno nezadovoljstvo sa obe strane. Spasitelj može da se oseća iscrpljeno i iznevereno jer druga osoba počinje da očekuje pomoć “zdravo za gotovo” i ne pokazuje zahvalnost ili sa druge strane, uprkos raznim pokušajima spasavanja, ne dolazi do trajnog poboljšanja. Žrtva, pak, može da završi besna jer drugu osobu počinje da doživljava kao napornu i kritizirajuću. Ponekad, može da postane i depresivna jer partner ne prihvata njene mane i uporno pokušava da je promeni – kaže Azarićeva.
I upravo tu nastaje problem. Nekad je tanka linija između finog partnera koji ima sluha za naše potrebe i onog koji nas guši egocentričnom željom da nas spase. Jedno je pomoći partneru koji je u nevolji, biti mu podrška i sapatnik u pravom smislu te reči, ali sasvim je drugo imati uverenje da od nas zavisi da li će do promene doći. Prema rečima terapeuta Frenka Kermita, ovo su znaci koji ukazuju da bi trebalo da preispitamo odnos, ali i lične motive.
– Ako vaš partner traži da vi rešite sve njegove probleme ili ako ste vi taj koji oseća dužnost da spasi partnera od njega samog, to je loš znak. Ako primetite da vas stalno privlače ljudi koji u vama bude spasiteljski sindrom, jer vam se čini da ćete lakše dobiti njihovu ljubav ako ispadnete heroj, grešite. Obožavanje heroja nije ljubav. Ima tu divljenja, uzbuđenja, požude, ali ne i ljubavi – opominje terapeut Frenk Kermit.
Naša sagovornica kaže da ako primetimo da stalno biramo partnere koje želimo da spasimo, možemo da prekinemo taj obrazac. Za početak, treba da uvidimo da je svako odgovoran za svoje probleme i svoja osećanja.
– Čak i kad bismo znali koje savršene reči da uputimo nekom, ne znači da će ta osoba da primeni naš savet. Mi nismo odgovorni za tuđe probleme. Takođe, treba da imamo na umu da drugoj osobi možemo da budemo od pomoći i ako je samo saslušamo i prihvatimo je, ne očekujući od nje da popravi svoje ponašanje. Ako je problematično ponašanje koje vidimo kod partnera nešto što nam je neprihvatljivo za vezu i ne dolazi do promena duži vremenski period, bolje rešenje za obe strane je napustiti odnos. Svakako, od pomoći je da ubuduće izbegavamo partnere koji se često stavljaju u položaj žrtve – zaključuje psiholog.
Izvor: novosti.rs