Međutim, ako dete zna da čita, piše ili računa ne znači da je spremno za polazak u školu. Najvažnije je da dete poseduje nivo potrebne zrelosti za školsko učenje, tj. da je fizički, intelektualno, govorno, socijalno i emotino razvijeno. Pored toga potrebna je i motivacija deteta tj.unutrašnja potreba deteta za sticanjem školskih znanja.
Zrelost se definiše kao nivo psihičkog i fizičkog razvoja koji će detetu omogućiti da obavi zahteve koji će mu biti postavljeni u školi.
Zapaža se da su budući prvaci u današnje vreme manje samostalni, ponekad nespretni, a veoma često emocionalno nezreli. To znači da su deca pred polazak u školu nesigurna, nesamostalna, emocionalno nestabilna, povučena i pasivna.
Kako se postiže emocionalna zrelost deteta?
Važno je da dete stekne svoju samostalnost u porodici što znači da treba da zna da se samostalno obuče, složi svoje stvari, “zategne” krevet, obavi higijenske navike, spava u zasebnoj sobi ili krevetu.
Roditelji bi trebalo da mu daju jednostavne naloge tipa odlaska u obližnje prodavnice i kupovine dva-tri artikla (hleb, mleko, novine). Sa šest-sedam godina već bi trebalo samostalno da se tušira, vezuje pertle, češlja. Ukoliko je nesamostalno to je već zajednički problem roditelja i deteta koji bi trebalo na vreme rešavati.
Na sticanje emotivne zrelosti pozitivno utiče raniji polazak u vrtić (između treće i četvrte godine) jer se tada odvajaju od primarne porodice, stiču samostalnost i predznanje iz različitih oblasti, formiraju kulturne i higijenske navike. Pokazalo se da deca koja su pohađala vrtić postižu bolje rezultate u školi jer bolje pamte, misle i lakše se adaptiraju i prihvataju promene, slobodnije komuniciraju, imaju realističniji odnos prema autoritetu.
Šta je to intelektualna zrelost?
Intelektualna zrelost deteta se odnosi na određeni nivo intelektualnih funkcija kao što su opažanje, govor, pamćenje, sposobnost deteta da mašta, uviđanje odnosa između uzroka i posledice, prebrojavanje konkretnih predmeta, shvatanje evidentinih zakonitosti između određenih pojava.
Svako dete u preškolskom uzrastu ima toliko toga da vam kaže, a da li će vam reći – zavisi od toga kakav ste slušalac.
Pre polaska u prvi razred mališan ne treba da zna da čita i piše. Čitanju i pisanju će ga najpravilnije naučiti učiteljica, jer se može desiti da je te stečene veštine dete savladalo nepravilno, pa je potreban dodatni napor da se stečene navike isprave. Ali grafomotoričke i jezičke sposobnosti deteta je potrebno vežbati na drugi način, kao i sposobnost logičkog rezonovanja. Npr. kroz igru, sa mališanom razvrstavajte, oduzimajte kamenčiće, u prodavnici brojite kivi, banane i merite, kako bi dete steklo pojam o težini i merenju. Uočavajte promene u prirodi, komentarišite, zapažajte boje. Navedite dete da samostalno pravi komparacije šta je veće ili manje, da se orjentiše u prostoru (gore, dole, levo desno, šta je dubina, površina itd.) i vremenu (godišnje doba, nedelja, dan, učite ga na pokvarenom časovniku da očita vreme, povezujte sa delom dana kada se nešto radi – ruča, odmara, ide u šetnju…). Umesto da ga učite pisanju bolje je da dete vežba grafomotoriku kroz bojenje bojanki drvenim bojicama, ili da slaže slagalice većeg broja delova primernih uzrastu. Igranje klikera, rezanje olovke ali i brisanje posuđa i prašine, savijanje salveta itd.takođe podstiču razvoj sitnih mišića prstiju i šake. Mogu se praviti kućne slovarice pa se igrajte rečima ili „na slovo na slovo”.
Koliko je važna socijalna spremnost?
Socijalna spremnost za polazak u školu odnosi se na mogućnost sticanja specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza. To znači da je dete spremno da stupa u kontakt sa nepoznatim, ali uz oprez a ne strah, da produbljuje već postojeća drugarstva u dvorištu ili kod kuće, da je spremno i da uzima i da daje igračke drugoj deci, deli užinu, da do kraja odgleda dečji film u bioskopu ili pozorišnu predstavu primerenu uzrastu. Socijalna zrelost podrazumeva i postojanje usvojenih kulturnih navika tipa korišćenje reči „hvala”, „molim” kao i poštovanje tuđeg vremena.
Skupljanje, pravljenje i sređivanje zbirki sličica (fudbalera, junaka iz crtanih filmova, životinja) pomaže u uspostavljanju bolje komunikacije i saradnje sa drugom decom.
Bavite se detetom, imajte vremena za njega, pokazujte mu da ga volite, družite se sa detetom i omogućite mu da se druži sa drugom decom. Igrajte se što više sa njim, jer se kroz igru i druženje najviše uči. Podstičite njegovu radoznalost, čitajte mu knjige, pričajte priče, podstičite ga da vam svojim rečima prepriča film, priču ili predstavu. Neka iskaže ono što misli i oseća.
Stvorite uslove da može da iznosi svoje pretpostavke i zapažanja, da može da pogreši i da mu se vi zbog toga nećete podsmevati.
Svako dete u preškolskom uzrastu ima toliko toga da vam kaže, a da li će vam reći – zavisi od toga kakav ste slušalac.
Marijana Petrović, specijalista med.psihologije
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs