U ranom uzrastu deca potpuno zavise od vas. Ona su biološki usmerena na vas, jer im vi obezbeđujete hranu, odeću, krov nad glavom, te vodite brigu o njihovom obrazovanju i zdravlju.
Onda, deca, dok trepnete, porastu. Jednom kada navrše osamnaest godina, ona imaju i zakon na svojoj strani, na primer ako žele da odu od kuće. Postoji pregršt razloga da se ovo desi, da ne spominjemo sada krilaticu da uvek postoje dve strane medalje, ali kada vaše rođeno poželi da ode, srce se kida. Poslužite se ovim telstom kao priručnikom za roditelje, kao alatom za borbu protiv te tuge.
Zašto odrasla deca ignorišu roditelje?
Pre nego što zaronimo u ovu (bolnu) temu, moramo da naglasimo da termin “ignorisati” ima drugačije značenje za svaku osobu. Na primer, za odraslo dete je sasvim dovoljno da viđa roditelje dva puta godišnje. Za roditelje je to malo, pa dolazi do osećanja zapostavljenosti i ignorisanja. Možda svedočite odnosu prijateljice i njene ćerke gde se njih dve čuju par puta na dan, a vaše dete vas pozove jednom mesečno, reda radi. Pre nego što dozvolite da ovo utiče na vas, važno je da znate da je svaka osoba i svaka veza drugačija.
Postoje kriterijumi koji određuju koliko su se dete i roditelj otuđili. Neki od njih su:
- Nedostatak kontakta – najmanje godinu dana
- Kontakt jednom mesečno, roditelj ocenjuje kvalitet ocenom 4 na skali od 1 do 7
Interesantno je istaći da u mnogim slučajevima ni roditelj ni dete ne mogu da odrede ko se prvi otuđio. Prema studiji koja je sprovedena na uzorku odrasle dece, najčešći uzroci otuđenja su sledeći:
- Emotivno zlostavljanje
- Konfliktna očekivanja u odnosu na porodične uloge
- Razlike u vrednostima
- Zapostavljanje ili roditeljstvo bez interakcije
- Traumatičan porodični događaj
Sa druge, roditeljske strane, kao razloge za otuđenje, roditelji su naveli sledeće:
- Razvod
- Nesinhronizovana očekivanja koja se tiču porodičnih uloga
- Traumatični događaji
- Psihički problem
- Emotivno zlostavljanje
- Izazovi u odnosu sa supružnikovim roditeljima
- Izazovi u braku
Često ni roditelj ni dete ne mogu da odrede ko se prvi otuđio.
Šta roditelji ne bi trebalo da govore deci?
Odrasla deca preispituju reči ili dela za koja su snosila posledice kao deca. Negativna iskustva u toku odrastanja mogu da ih, u kasnijem dobu, otuđe od roditelja. Važno je da roditelji ne upotrebljavaju izjave koje degradiraju, obraćanje koje može da povredi osećanja ili nametne osećaj da su manji od makova zrna. U narednim redovima nalaze se fraze koje treba da izbegavate:
“Prestani da budeš tako dramatičan/a.”
“Nema šanse da se tako osećaš.”
“Budi više kao *_____ uneti ime rođaka, sestre, brata, drugarice!*”
“Kamo sreće da nisi rođen/a.”
“Kako ništa ne možeš da uradiš kako treba?”
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima?
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima zavisi od same porodice i potreba njenih članova. Američka televizija CBS sprovela je anketu čiji rezultati pokazuju da 24% odraslih veruje da treba da pozove svoju majku makar jednom dnevno. 35% procenata smatra da treba da se čuje sa roditeljima makar jednom nedeljno, dok 24% veruje da je dovoljno kontaktirati i razmeniti poruke par puta nedeljno. Čak 12% veruje da je sasvim u redu da se čuju sa roditeljima jednom mesečno.
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima zavisi od same porodice
Kako prebroditi osećaj napuštenosti kada vas dete ignoriše?
Ako verujete da vas dete ignoriše, verovatno se pitate kako da prebrodite taj osećaj. Kako da se nosite sa osećanjima otuđenosti i zanemarivanja? Terapeuti tvrde da postoje određene strategije koje vam mogu biti od pomoći:
1. Pronađite podršku
Biti u situaciji da vas dete ignoriše je veoma neugodno, neprijatno i teško, za neke roditelje ona može biti traumatična. Zato je veoma važno da se okružite prijateljima koji vas vole i podržavaju. Razmotrite i mogućnost da se prijavite u grupu za podršku. Na kraju krajeva, ako vas tuga sprečava da funkcionišete, potražite pomoć psihoterapeuta.
2. Zapamtite, vatra se ne gasi vatrom
Samo zato što vas je dete isključilo iz života, ne mora da znači da vi morate da uradite istu stvar. Šaljite poruke za rođendan i praznike, pošaljite poruku da proverite kako je, da li je sve u redu, da li mu nešto treba. Jednostavno recite da mislite na njega/nju, da se nadate da ćete uskoro imati priliku da se vidite. Šaljite ljubav, toplinu, sve u korak sa nastavkom vašeg života.
3. Bes ne sme da bude gospodar
Prirodno je da budete ljuti, ali u ovom slučaju ljutnja ne pomaže. Jedan korak unazad i pokušajte da vratite film te spoznate momenat gde je sve krenulo naopako. Koji su to obrasci ponašanja koji vladaju u vašoj porodici? Ako posmatrate svoju porodičnu istoriju u činjenicama, biće vam lakše da shvatite i razumete. Ako se vrata odnosa ponovo otvore, iskoristite to i pokušajte da popravite odnos.
Slušajte i čujte svoje dete
4. Slušajte i čujte svoje dete
Ako imate priliku da razgovarate sa svojim detetom, iskoristite je! Nemojte je iskoristiti da biste branili svoje postupke, već saslušajte dete. Treba da saslušate dete i čujete šta ono smatra da nije bilo u redu. Čak i da se ne slažete, saslušajte dete. Dok slušate, osmotrite svoje ponašanje, pokušajte da razumete celu situaciju. Pokušajte da razumete sve one postupke koji su povredili dete, čak i da su bili iz vaše najbolje namere.
Terapeuti tvrde da deca imaju potrebu da nekoga krive jer je to način da se izbore sa sopstvenom anksioznošću. Zato mu stavite do znanja da ga čujete. Imajte na umu da je i vaše dete bilo u velikom bolu, čim se odlučilo na korak da vas potpuno isključi iz života. Budite, pre svega, empatični.
5. Fokusirajte se na ono što možete da promenite – vaše ponašanje
Prošlost se ostavlja tamo gde joj je mesto, u prošlosti. Radite na sebi, promenite stare, negativne obrasce u vašem ponašanju. Oprostite sebi, i oprostite svom detetu. Gledajte u budućnost, optimistično i iščekujući samo dobro.