“Ugledaj se malo na sestru/brata/druga…!”
Od roditelja koji imaju dvoje ili više dece često možete čuti:”Vidi kako je tvoja sestra pametna i mirna, ugledaj se malo na nju!” ili “Pogledaj tvog brata kako sam veže pertle, a ti..” ili “Tvoja sestra je od dve godine prestala da koristi cuclu”… Primera je bezbroj. Ako svoje dete upoređujete sa bratom ili sestrom, tako ćete samo podsticati rivalstvo između njih i ostavljati prostora za više rasprave i ljubomore. Čak i ako vam takve misli padaju na pamet, ne dozvolite sebi da ih izgovorite naglas.
Svako dete je priča za sebe, ima svoj karakter, svoj temperament i razvija se različitim tempom. Ako ga upoređujete sa nekim drugim detetom, to mu govori da biste voleli da je drugačije i to ne samo da može da ga zbuni, nego i da negativno utiče na njegovo samopouzdanje.
“Aman dete, ostavi me malo na miru!”
Najlakše je kada vas dete iznervira da počnete da vičete : ” Ne dosađuj!”, “Daj mi samo 5 minuta da se odmorim od tebe!” ili “Ostavi me na miru!”. Na primer, vi telefonirate ili pokušavate da izračunate mesečne troškove, a dete po deseti put dolazi da vam prepričava šta radi i šta se dešava sa njegovim igračkama… Naravno da svaki roditelj s vremena na vrijeme ima potrebu za malo slobodnog prostora samo za sebe, ali stalno ponavljanje takvih oštrih rečenica ne šalje dobru poruku detetu i definitivno ostavlja utisak da ne želite da razgovarate s njim, niti da saslušate njegove probleme.
Pregrizite jezik i odgovorite smireno, na primer: ” Mama je sada zauzeta, pričaćemo za 10 minuta”.
“Zato što ja tako kažem!”
Na pitanje “Zašto?”, roditelji često imaju običaj da odgovore “Zato što ja tako kažem!”, umesto da nešto lepo objasne svojoj djeci. Na primer, dete pita zašto ne može da jede čokoladu pre ručka, a vi umesto da mu objasnite da će mu to pokvariti ručak, smanjiti apetit i slično, odgovarate : “Zato što ja tako kažem!”.
Ovom rečenicom detetu šaljete poruku “Ja sam veliki, ti si mali…zato, ja imam moć, a ti ne… Ja govorim, a tvoje je samo da me slušaš.” Cilj je, ustvari, da dete poštuje i vas i ono što kažete, a ne da na vas gleda kao na diktatora. Objasnite detetu zašto mu branite da radi nešto što želi u tom momentu i zašto treba da uradi drugačije.
“Ma, šta ti znaš? Ti si dete.”
Svako dete dođe u fazu kada misli da sve zna. Kada nauče nešto novo, deca to žele da podele sa svima za koje misle da to ne znaju. Ponekad će izmisliti stvari, lagati i davati pogrešne informacije, ali ako mu vi stalno ponavljate “Ti si dete, ti ništa ne znaš”, u njegovoj glavici počinju da se vrte misli: ” Možda je istina da ja baš ništa ne znam i da sam glup.” Deca greše, a vaš zadatak je da ih učite i usmeravate.
“Čekaj samo otac da ti sazna za ovo, pa ćeš da vidiš!”
Kada dete nešto pogreši, treba da se nosite sa situacijom tako da dete može da shvati da je njegov postupak izazvao neželjene posledice. Na primer, kada udari brata ili sestru, odmah treba da ga opomenete ili izgrdite, a ne da čekate vašeg partnera da to završi kad se vrati s posla. Dok tata dođe kući, dete će verovatno i zaboraviti šta je uradilo, pa tatino vikanje neće dovesti u vezu sa udaranjem brata ili sestre. Osim toga, pretnje tipa “Čekaj samo da ti otac dođe kući”, mogu da stvaraju kod deteta osećaj straha i anksioznosti.
I na kraju, ovakav stav i disciplina definitivno narušavaju vaš autoritet i detetu šalju poruku da vas i ne treba da sluša i da je tata glavni.
Koju od ovih rečenica vi ponekad izgovorite? Da li se ugrizete za jezik?
Izvor: ZenaSamJa.me