Obrada sveže rane kod deteta je nepresušan izvor zabluda, koje su često i veoma opasne. Sajt Moj Pedijatar se pozabavio ovom temom. Pročitajte njihove savete da biste bili sigurni da dobro postupate sledeći put kada se vaše dete negde udari ili padne.
Zabluda br 1. Čim dete padne, ranu prvo treba dobro oprati vodom.
To ne treba raditi!
Voda je loš izbor, jer “uteruje” prljavštinu iz okoline rane, a sa njom i bakterije, koje lako ulaze kroz ranjenu kožu. Pored toga, voda može da sadrži bakterije i druge nečistoće, što samo pogoršava i onako lošu situaciju.
Zabluda br.2. Ako ima rakije, najbolje je ranu dobro “zaliti”, a alkohol iz apoteke je odličan za čišćenje rane.
Nikako! Rakija i alkohol se ne koriste za “polivanje” rana!
To užasno boli, a ne donosi boljitak za dete. Alkohol je dobar “istrebljivač” bakterija, ali širi krvne sudove i pogoršava krvarenje iz rane, pa tako otežava zarastanje! Dobra rakija je dobar aperitiv i greota je da se baca, a apotekarski alkohol može da se koristi za alkoholne obloge, ali se nikada ne stavlja na oštećenu kožu!
Zabluda br.3. Ništa ne treba dirati, samo ranu dobro posuti antibiotskim praškom, ili još bolje – “nasprejati” antibiotikom.
Netačno!
Sveža rana mora dobro da se očisti adekvatnim antiseptičnim rastvorom, a ne praškom, pa ni antibiotskim! Kada se neočišćena rana «zaspe», napravi se «kolač» od praška, delova oštećene kože i prljavštine. To nije dobro jer rana sporije zarasta, a što je paradoksalno – rizik od infekcije rane je veći.
Antibiotski prašak i sprej su zato odavno napušteni u primarnoj obradi rane (odmah posle povrede)!
Zabluda br.4. Najbolje je ništa ne dirati, samo zalepiti “flaster” – dete će samo da se izbori.
Pogrešno!
“Flaster” je pogrešan naziv za “hanzaplast”, koji se zaista koristi za manje posekotine. Ali, kada govorimo o ranama posle pada deteta, one su obično veće površine, pa standardni “flasteri” nisu od koristi.
Čak i da imamo velike hanzaplaste ili sterilnu gazu, ne treba ih stavljati na ranu pre nego što se rana očisti! Ništa ne vredi sterilni “pokrivač” rane kada je ona prljava (neočišćena)!
Ništa ne treba ih stavljati na ranu pre nego što se rana očisti
Zabluda br.5. Dobro je dati detetu neki jak antibiotik da pije, da se rana ne zagadi.
Ovo je potpuno nepotrebno i pogrešno!
Ogromna većina rana posle uobičajenih padova su površne rane. To znači da je neophodno ranu očistiti “odozgo”. Antibiotici koji se daju oralno (na usta) – ne stižu do površnih slojeva kože, pa je ovo “pucanje u prazno”.
Samo u retkim slučajevima dolazi do prodora bakterija u potkožno tkivo, pa nastaje infekcija – koja traži antibiotsku terapiju. To se dešava kasnije, par dana od povrede, obično ako rana nije dobro obrađena. Zato ne treba davati antibiotik kod svežih povreda kože!
Zabluda br.6. Ne treba gledati podatke o vakcinaciji, treba svako dete zaštititi “serumom protiv tetanusa” odmah posle obrade rane.
Netačno!
Uvek treba proveriti da li je dete zaštićeno od tetanusa. Skoro sva deca su uredno vakcinisana protv tetanusa Di-Te-Per vakcinom (ili novijim vakcinama koje sadrže i tetanusnu komponentu). Zato se danas veoma retko daje vanredna antitetanusna zaštita.
Treba znati da ima vremena za zaštitu dece “serumom” (radi se o prepraratima sa “čistim” antitelima protiv tetanusnog toksina) – može se bezbedno sačekati 24 (pa i 48) sati do provere ili konsultacije sa pedijatrom. Ako se u tom periodu ne može utvrditi da je dete redovno vakcinisano – treba dati antitetanusnu zaštitu!
Kako pravilno obraditi ranu?
Ukoliko se radi o običnim – površnim ranicama sa minimalnim krvarenjem – NE TREBA RADITI NIŠTA! Ako ima slabog krvarenja, dovoljno je sterilnom gazom pritisnuti ranu. U slučaju da nemate gazu, može da posluži i čista maramica.
Ukoliko se radi o običnim – površnim ranicama sa minimalnim krvarenjem – NE TREBA RADITI NIŠTA
Ako rana krvari, potrebno je zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu – «grudvom» napravljenom od sterilne gaze (ili nekim drugim priručnim, ali čistim materijalom). Pritisak treba da bude umereno jak i da traje najmanje pet do deset minuta – pre prve provere da li je krvarenje stalo.
Posle zaustavljanja krvarenja, treba osmotriti ranu. Pa, ako ivice rane zjape – odmah kod lekara.
Naravno da se kod obimnijih krvarenja treba odmah uputiti lekaru, a usput vršiti pritisak na ranu u cilju zaustavljanja krvarenja.
Kada se radi od površinskim ranama (oderotinama kolena, lakta…) koje ne krvare, ali su «prljave» – ranu obavezno treba očistiti.
Čime se rana čisti?
Okolinu rane («zdravu» kožu) je najbolje očistiti medicinskim benzinom. Ali njega, po pravilu, često nemamo pri ruci.
Postoje brojni rastvori za obradu rane, mada je povidon jod i dalje najpopularniji, sa razlogom! Može da se nađe u svakoj apoteci, cena je pristupačna, a lako se koristi.
Povidon jod je najpopularniji rastvor za čišćenje rane – sa razlogom!
Kako se rana pravilno čisti?
Dobro se zalije povidon jodom. Potom se sterilnom gazom, koja je natopljena povidonom, očiste ivice rane i skine sva prljavština i oštećena koža. Ovo se ponavlja sve dok se rana lepo ne očisti.
Čime se rana pokriva posle čišćenja?
Ako se radi o manjim ranama koje ne krvare, najbolje je ostaviti ranu otkrivenu! Ukoliko dete mora da se obuče ili ide da spava, ranu treba pokriti sterilnom gazom – koja se zalepi odgovarajućom «flaster trakom».
Kada se rana «previja»?
Posle dobre obrade rane, treba sačekati 24 sata do sledećeg previjanja. Naravno, ako dete ima bolove ili rana krvari – treba je ponovo obraditi što pre, najbolje pod kontrolom lekara!
Da li vaše dete često pada? Nosite li malu torbicu prve pomoći sa sobom? Da li vas obuzima panika kada vidite ranu? Kako vi rešavate ove situacije?
Izvor: www.mojpedijatar.com