Da budem iskrena, znala sam u najavi da brak zahteva neprestano ulaganje i trud, i nadala sam se da ćemo trudom sve prebroditi. Doduše, nikada nisam ni sanjala da bi moj brak mogao da ode u ambis, toliko dubok da ću se zapitati vredi li da se trudimo. Ali eto, zatekla sam se tu, neprestano se pitajući: „Bože, da li vredi ostati u braku?” Oduvek smo divno komunicirali i važili za par koji se sjajno razume. Nisam znala hoćemo li moći da se vratimo na staro.
Srećom, moj suprug je bio oduvek posvećen našem braku, i bio je odlučan u tome da se vratimo na ono što smo nekada bili, da ponovo izgradimo vezu i da mi vrati veru u „živeli su srećno do kraja života”. Njegova odlučnost me je vratila dekadu unazad, onda kada sam se zaljubila u njega. Vratila me na momente u prošlosti kada sam ga zavolela. Uz mnogo rada, terapija i samo-ispitivanja, želja i nadanja, naš roler koster se vratio na pravi put. Naučila sam mnogo kroz taj put i želela bih da podelim to sa vama:
Brak zahteva MNOGO truda
Oba bračna partnera moraju da budu spremna na trud. Kada kažem trud, mislim na onaj napeti, “zasuci rukave i prioni” trud. Pogotovo, ako je jedan od partnera svojim nepromišljenim postupcima upao u zamku prevare, zavisnosti, ili je jednostavno zanemario bračnog druga. Smatranje da partner postoji zdravo za gotovo mora da se otkloni, i partner mora da se da na značaju. Destruktivni obrasci ponašanja treba da se eliminišu jer deluju toksično i na zajednicu i na partnere ponaosob.
Što se mene tiče, predložila sam suprugu da uvedemo pravila ponašanja. Znam da zvuči suludo, ali je nama mnogo pomoglo, jer smo razgraničili prihvatljiva i neprihvatljiva ponašanja. On se zaista pridržavao svega i uložio je trud, pa sam ja polako vraćala poverenje i veru u nas.
Komunikacija je JAKO važna
Snaga našeg braka, i na to sam oduvek bila ponosna, je bila komunikacija. Doduše, činjenica na koju nisam ponosna jeste ta što smo dozvolili da nam se život uvuče u brak i pokvari komunikaciju. Raspored na poslu, stres i obaveze oko dece uzrokovali su da se nas dvoje odvojimo, diskonektujemo i ignorišemo.
Shvatila sam da treba svakodnevno da ulažemo trud da razgovaramo – čak i o naizgled nebitnim stvarima. Mi smo bračni partneri, a bračni partneri se međusobno podržavaju i slušaju! Svi znamo da je slušanje veliki deo komunikacije koji, iako neosetan, veoma doprinosi odnosu.
Deca vas vežu za ceo život – to je PREDNOST
Kada smo bili na dnu dna, ne bih drugačije ni znala da predstavim to dno na kom smo se našli, deca su me držala da ne odustanem. Želja da očuvam našu porodicu mi je pomogla da se suočim licem u lice sa našim problemima i da ih hrabro rešavam. Toliko sam zahvalna deci što postoje jer su mi bili vetar u leđa.
Da se razumemo, ja nisam od onih što smatraju da se brak, pogotovo nasilna ili toksična veza, ipak održi zbog dece. U mom slučaju mene su deca vratila mužu.
Tražite POMOĆ
Terapija za parove može da zahteva prilična finansijska sredstva ali i vreme. Za moj brak je bila toliko učinkovita da je vredela svakog dinara i svakog potrošenog minuta. Imali smo divnog terapeuta koji nam je pomogao da se suočimo sa problemima, bez osude i krivice. On nam je otvorio oči i pokazao nam mnogo više od onoga što smo tražili.
Preporučujem svakom bračnom paru koji se nalazi u kriznom dobu svoje veze da poseti terapeuta.
U ovome ste ZAJEDNO
Svojevremeno mi je jedna gospođa rekla da je tajna njenog dugog braka to što ona i suprug nikada nisu poželeli razvod istovremeno. Jedan od njih je uvek bio tu da „digne” ovog drugog. Bilo mi je smešno na prvu loptu. Uvek bih insistirala na tome da je srećan brak ona veza iz koje partneri ne žele da izađu. Desiće se da poželite da vaš partner promeni neke štetne navike ili će vaš partner želeti da vi promenite vaše, ali mi smo u svemu tome zajedno, zar ne?
Naučila sam da moramo međusobno da se pazimo, bodrimo i tražimo svoje mesto pod suncem, nikako drugačije do zajedno.