Šta sam uradila kada sam saznala da imam manjak vitamina D

Sva sreća što zdravstveno osiguranje pokriva laboratorijsku analizu vitamina D, jer nisam sigurna da li bih ga platila, a i zašto bih kada znam šta treba da radim. Moram da napomenem da sa porodicom živim u Kuvajtu i sve je užasno skupo (barem tri puta više nego u Srbiji) a da ne govorim o uslugama u zdravstvenim službama. Sigurna sam da vam prolazi kroz glavu kako je moguće da nutricionista ima manjak vitamina D i još živi u pustinjskoj zemlji? To je odlično pitanje, ni meni nije odmah bilo jasno.

Kada je ishrana u pitanju, šta da vam kažem, pripremam sve ono što preporučujem drugima. Kao porodica hranimo se pravilno, ishrana nam je raznovrsan i umerena, bavimo se sportom. Ne volim zatvorene i klimatizovane prostore, iako je na preko 45 stepeni skoro ne moguće provoditi vreme napolju. Neki kažu da samo čudaci hodaju po ulicama Kuvajta u toku dana, izgleda da i ja pripadam ovoj grupi. Da bih došla do nekog zaključka, morala sa da utvrdim realno stanje i da ga uporedim sa faktorima koji utiči na proizvodnju vitamina D.

Zdrava ishrana

Faktori koji utiču na nivo vitamina D: 

1. Mesto gde živite – što ste severnije od Ekvatora to je proizvodnja vitamina D uz pomoć UVB zraka manja. Zimski period, kratki dani i višeslojna garderoba umanjuju izlaganje sunčevim zracima.
    
2. Zagađenje – čestice ugljenika koje u vazduh dolaze sagorevanjem fosilnog goriva, drveta i drugih materijala raspršuju se i umanjuju apsopciju UVB zraka a time i proizvodnju vitamina D. Nasuprot tome, ozonske rupe koje su nastale kao posledica zagađenja mogu da dovedu i do nekontrolisanog izlaganja UVB zracima pa time i uvećanju nivoa vitamina D, ali i daleko većih problema.
    
3. Kreme sa zaštitnim faktorom – zaštitne kreme sprečavaju da dođe do stvaranja opekotina na koži blokiranjem apsorpcije UVB zraka. Teoretski to znači da zaštitne kreme umanjuju nivo vitamina D. Istina je da mali broj ljudi stavlja dovoljno kreme ili redovno, da bi blokirala sve UVB zrake pa se ovaj faktor smatra manje važnim.
    
4. Boja kože – melanin je pigment koji daje koži tamniji izgled. Što je koža tamnija, potrebno je više UVB zraka da bi se proizvela ista količina vitamina D, kao i kod osoba svetlije puti.
    
5. Telesna težina – veza između gojaznosti i manjka vitamina D nije potpuno razjašnjena. Naučnici nisu sigurni da li zbog viška masnih naslaga dolazi do smanjenje proizvodnje vitamina D ili da zbog manjka vitamina dolazi do nakupljanja masnih naslaga. U svakom slučaju veza postoji i treba obratiti pažnju i na ovo.
    
6. Godine – starije osobe imaju niži nivo supstanci u koži koje UVB zraci pretvaraju u vitamin D. Eksperimentalni dokazi potvrđuju da je proizvodnja vitamina D manje efikasna nego kod mlađih osoba.
    

Moja trenutna sutuacija je sledeća: živimo u pustinji (ima puno sunca), rekla bih da nisam tako stara (samo 43), nisam redovna u upotrebi krema sa zaštitnim faktorom, imam nešto tamniji ten i normalne sam telesne uhranjenosti. Moram da napomenem da sam u potpunosti zdrava što se potvrdilo na nedavno urađenom sistematskom pregledu. Jedini zaključak do kog mogu da dođem je da je na moj manjak vitamina D uticala zagađenost. To se i potvrdilo tačnim jer u razgovoru sa drugim osobama, mnogo ih je sa manjkom vitamina D u ovoj pustinjskoj zemlji. Jedan deo je pogođen zbog boravka velikog dela dana u zatvorenim klimatizovanim prostorima, dok je drugi deo pogođen zbog velike zagađenosti iako provode vreme napolju “dok prži zvezda”. Kuvajt je oaza nafte i to je najvažnija grana ekonomije, onda vam je i jasno zašto je zagađenost velika. 

Pitate se sada šta sam uradila? Doktor mi je dao visoku dozu vitamina D koju sam pila 2 meseca, hranila se pravilno (kao što to uvek i radim), provodila vreme napolju i potom ponovila analizu vitamina. Sada mi je nivo vitamina D normalan a analize ću ponoviti na godinu dana od utvrđivanja manjka.