Pitanje iz naslova diktira tempo redova koji slede. Njegova težina se jednači sa poznatim pitanjem „šta je smisao života?“, kao i sa odgovorima na to čuveno pitanje. Pored pregršt odgovora, jedan odgovor im je zajednički. Oba pitanja, podrzumevaju odgovore koji isključuju stvari koje istinski nisu važne. Odgovori se ne pojavljuju u materijalnoj formi. Nisu opipljivi, ne mogu se kupiti u prodavnici, ne mogu se meriti materijalnim dobrima. Oni se nalaze u nama, u onome što naša duša rađa, a pogledi i dodiri šire oko nas. Biti dobar roditelj i znati životnu svrhu ne zavisi od debljine našeg novčanika, sume para na računu, mesečnoj ili godišnjoj zaradi. Ne zavise od najnovijih patika, poslednjeg modela telefona, niti skupe torbe.
Porodični terapeuti predlažu 10 saveta za oblikovanje dobrog roditeljstva, koji garantuju neometano razvijanje dečijeg duha i roditeljske slobode:
Fokusirajte se na prave stvari u pravo vreme
Jedna od „vrlina“ koju stičemo kao roditelji jeste „multitasking“, što će reći: kako ne možemo da proizvedemo dodatne ekstremitete, mi se sa raspoloživim bacamo u obavljanje više obaveza u isto vreme. Koliko god spomenuta vrlina bila korisna, kada imamo spisak od 27.000 obaveza, ona nam zamagli vid i sposobnost da se nečemu zaista posvetimo.
Spas leži u određivanju prioriteta, jer nas multitasking umori i na kraju krajeva obeshrabri. Zadaci su obavljeni, naizgled gotovi, a mi smo iscrpljeni i sasvim iznureni, pokušajima da budemo svuda, sada i ovde. Istina je da smo tu, mislima posvud rasutim, a duša nam spava. Naša deca? Gde su u svemu tome naša deca? Motaju nam se oko nogu dok razgovaramo odsutno sa njima, a oni se bune i dižu tenziju, baš zato što „nismo tu“. Odrediti prioritete znači staviti fokus na decu kada smo sa njima. Odrediti prioritete znači posvetiti se drugim stvarima koje nas okupiraju u životu, kada deca nisu sa nama. Jedna po jedna stvar, ne đuture odjednom. Nismo na pijaci. Kada radimo treba da radimo, kada smo sa decom treba da smo sa decom, kada kuvamo treba da kuvamo. Vežbajmo određivanje prioriteta i lagano precrtavanje „to-do“ liste.
Slika: ckpicker/flickr.com
Postavite zdrave granice!
Kako da istaknemo važnost ove stavke?! Mnogima se čini nedostižnom, jer te granice nisu opipljive, od bodljikave žice i cigala. Te granice su sazdane od roditeljske doslednosti i uspostavljanja zdrave i pozitivne discipline. Vi ste roditelj vašeg deteta. Akcenat na „roditelj“. Vi niste njihov ortak.
Ono što buni većinu roditelja, u koje su slobodno ubrajamo i mi, jeste kako uspostaviti zdrave granice i pozitivnu disciplinu? Mi smo odrasli u svetu gde se disciplina pojavljivala u striktnom obliku te smo naučeni da je shvatamo kao kaznu. Svi želimo da podignemo i vaspitamo individue koje će stajati na jakim nogama, zdravog uma i psihičkog stanja, koje će poštovati sebe i druge. Odgovor se krije u balansu, u onoj zlatnoj sredini između popustljivog i striktnog. To se uči i vežba. Postavljanje granica takođe. Svaki ekstrem, bio na strani popustljivog ili striktnog, ima za rezultat propuste u vaspitanju. Razmislite o tome.
Slika: Ben/flickr.com
Budite empatični
Prirodni roditeljski refleks na problema deteta je „daj da popravim!“ Teško nam je kada trpe nepravdu, kada im je teško, kada su tužni ili povređeni. Ipak, suština dobrog roditeljstva je da budemo empatični, da osetimo njihova osećanja, ne da ih menjamo.
Kada ih razumete, kada jasno i glasno kažete „Vidim da si uznemiren/a, razumem te, žao mi je što se tako osećaš. Ovde sam za tebe, tu sam dok ti ne bude bolje!“ dajete im prostor da prihvate emocije koje poput uragana luduju njihovim telom, kao i prostor da nauče da se izbore sa njima.
Slika: lobstar28/flickr.com
Prihvatite da su vaša deca svoja
Sasvim je u redu sanjati da vam dete ide u prestižnu školu, da je buduća Marija Kiri ili budući Nikola Tesla, sve dok te snove zadržite za sebe i prihvatite činjenicu da se možda neće ostvariti, ali ne zato što se vi niste dovoljno trudili i gurali svoju decu – već zato što vaši snovi nisu njihovi.
Njihove želje nisu vaše, jer su oni osoba za sebe, sa sebi svojstvenim razmišljanjima, željama, snovima, planovima. Ne budite roditelj koji kroz život svoje dece živi svoj neostvareni život, koji u životu svog deteta vidi priliku da nadoknadi sve propušteno. Budite svoji, kako bi i oni bili svoji. Nema veće nagrade od toga.
Slika: Joseph King/flickr.com
Budite otvoreni
Roditeljstvo je nauka u kojoj ne postoje apsolutni brojevi. Ništa nije uklesano u kamenu. Roditeljstvo nije nepobitna matematička jednačina, gde 2 i 2 uvek daju 4. U roditeljstvu 2 i 2 mogu biti 0, a mogu biti 5. Zato je važno imati na umu da roditelj mora da bude otvoren i fleksibilan za razne mogućnosti i maštarije.
Niti jedan temperament nije isti kao drugi. Budite otvoreni da razumete, fleksibilni da delujete naspram jedinstvnosti vaše dece.
Slika: smithereen11/flickr.com
Svi grešimo
Greške nas ne čine lošim roditeljima. Način na koji se borimo sa greškama i izazovima je mnogo važniji element. Umeće da razgovaramo sa detetom o „prosutom mleku“, o greškama koje smo napravili, uči ih stavu i odgovornosti.
Cilj roditeljstva nije savršen roditelj, već dovoljno dobar roditelj, pravo biće od krvi, mesa i suza. Učite primerom, zapamtite da odgovornost uči odgovornost, iskrenost uči iskrenost, a empatija empatičnost. Ono što ste vi sami, postaće i vaša deca.
Slika: Deni Williams/flickr.com
Budite spremni da oprostite
Kada jednom uvidite pozitivni obrazac dobrog roditelja, pustićete svoju decu da greše. Znajući da se u greškama krije vaspitano blago. U redu je biti blesav, odrastati i praviti zavrzlame, u zdravim granicama, svakako.
Oprostite greške svojoj deci, kao što biste voleli da vama oproste vaše. Oprost je putokaz ka samopoštovanju. Iskoristite ga.
Slika: Yanni Raftakis/flickr.com
Budite od poverenja
Još jedna u nizu stavki koje u svetu roditeljstva život znače jeste poverenje. Da bi dete prihvatilo smernice roditelja mora da ima poverenja u njih. Kako se postiže odnos poverenja? Kada ste vi odgovoroni, dosledni, predvidivi tako da dete uvek zna šta može da očekuje od vas –rađa se poverenje. Prosto i jednostavno – uvek ispunite ono što ste rekli, ne pretite u prazno i ne bacajte obećanja zarad obećanja, onda kada želite lako rešenje detetovog tantruma ili neraspoloženja.
Iznenađenja su sjajna za rođendane, poklone, godišnjice, ali ne i u roditeljstvu, osim kada nisu u pitanju oni navedeni pokloni. Deca vole da znaju šta mogu da očekuju od roditelja. Nemojte se njihati reakcijama kao na lijani, te jednog dana za prosutu vodu napraviti dar-mar od vike, a drugog dana odreagovati blago i sami pokupiti nered. Vašem detetu, kao i vama, treba stabilnost.
Slika: William Petruzzo/flickr.com
Negujte slobodu mišljenja
Ne očekujte da vaše misli budu i misli vaše dece. To je sasvim normalno, niste se ni vi, u mladosti, slagali sa vašim roditeljima. Dobar roditelj će se truditi da um u razvoju neguje, podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje i ohrabruje da misli onako kako želi.
Pokažite interesovanje za razmenu mišljenja, tako se rađaju razgovori, koji su, takođe, veoma bitan deo poverenja između deteta i roditelja.
Slika: Juan Gonzalez/flickr.com
Pokažite ljubav
Učiniće se sasvim banalno, imati potrebu da se istakne činjenica da dobar roditelj treba da voli svoju decu. Svi mi volimo svoju decu, ali ono na šta može da se ukaže jeste činjenica da neki ljudi ne znaju da pokažu ljubav. Svakog dana, treba pokazati svom detetu da je voljeno i željeno. Zaista, nikada ne možete dovoljno puta reći „volim te“.
Oslobodite se, grlite se, ponovite „volim te“ milion puta. Zamislite sebe, koliko bi vama značilo da vas neko svakodnevno podseća na to koliko ste bitni, važni, neizostavni deo nečijeg života i koliko ste voljeni. Volite bez uslova, pravo i transparentno.
Slika: Chris Price/flickr.com