Fast fashion je naziv za modne kuće koje koriste tajnu poznatih lanaca brze hrane: ukusno, jeftino i brzo. I dok o ukusima ne vredi raspravljati razlika u ceni je više nego očigledna jer se umesto jedne skupe italijanske bluze može imati njih 15 i tako “sitnim zalogajima”nahraniti želja za “dobrim” izgledom. Otkrijte šta ovde ne valja i šta vi možete da uradite po tom pitanju.
Da li ste se već zapitali kako je moguće da ta slatka majica košta manje od 1000 din? Sigurno znate da je za formiranje niske cene proizvoda potrebna jeftina radna snaga, možda ne znate da je ta radna snaga često dečija, a verovatno još uvek niste stigli da razmišljate o tome koliko ovakva proizvodnja zagađuje životnu sredinu, tiho i sigurno. Engleske dnevne novine The Guardian odavno najavljuju kraj ovakve mode u Velikoj Britaniji i objašnjavaju koja je njena kolateralna šteta. Navode se podaci Odeljenja za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Department for Environment, Food and Rural Affairs – Defra) koje je analiziralo karbonski otisak različitih jeftinih tekstilnih materijala i došlo do podatka da “brza moda” proizvodi godišnje preko 3 miliona emisija CO2.
Teško se odupreti tržištu koje živi zahvaljujući smanjenju kupovne moći i koje je rašireno po celom svetu. Ovo tržište čak i ne želi da prati modu već pretenduje da je diktira, stvar koja ljuti vodeće svetske dizajnere.
Kakvu odeću nosimo?
Veoma je teško napadati sistem koji daje posao milionima ljudi i omogućava svima da budu “u trendu”. Zagovornici ove mode na Zapadu kažu da je ona dobra i za džep i za raspoloženje. Ali, kakav je kvalitet ove odeće i kako se uopšte ona proizvodi da bi imala tako nisku cenu?
Najveći broj majica koje se prodaju po ceni od 5 evra napravljen je od pamuka i poliestera koji spadaju u najjeftinije tkanine. Ušteda na kvalitetu osnovnih sirovina je već dovoljna da puno snizi cenu krajnjeg proizvoda ali, kako nikad nije dosta, cena se dodatno snižava korišćenjem jeftine radne snage i grubim završnim radovima (zbog čega pucaju rajsferšlusi i otpadaju dugmad nakon prvog pranja).
U celom procesu proizvodnje brze mode puno je nepravilnosti i nepravdi koje je teško i zamisliti. Nepravda se, pre svega, odnosi na siromašni svet koji mora da radi da bi preživeo. Pamuk se uzgaja uz pomoć pesticida koji izazivaju tumore, nehumani su uslovi njegovog sakupljanja i često u ovim fabrikama ne postoje adekvatne kontrole, što ima negativan efekat na zdravlje radnika. U Aziji je sve više samoubistava zbog nehumanih uslova. U Turskoj je više od 5,000 radnika obolelo od silikoze izazvane jednom vrstom šmirglanja džinsa koje se koristi da bi on dobio poseban isprani izgled poznat pod engleskim nazivom “stone washed”. 46 ljudi je umrlo od posledica ove bolesti dok hiljade njih nikada više neće moći da radi iako nemaju više od 20 godina. Nekoliko kompanija se obavezalo da isključi ovu tehniku iz svoje proizvodnje.
Postoje, ipak, i ljudi koji pokušavaju da promene ovaj “začarani krug” uzgajanjem organskog (biološkog) pamuka, objašnjavajući proizvođačima opasnosti i posledice nehumane proizvodnje.
Paolo Zegna, potpredsednik italijanskog udruženja Confindustria, je optimista i kaže da ipak raste broj ljudi koji su spremni da plate više da bi dobili kvalitet. On navodi da je italijanski i evropski tekstil eko-kompatibilan i da poštuje stroge zakone i ne šteti zdravlju jer ne upotrebljava kancerogene farbe. Odeća proizvedena na ovaj način košta više ali je i puno kvalitetnija.
Italijanski potrošač je verovatno jedinstven u svom očekivanju boljeg kvaliteta odeće i u osnovi se razlikuje od prosečnog evropskog potrošača. Ako ste već posetili Italiju verovatno ćete se složiti da je većina ljudi u toj zemlji dobro obučena. Italijani su veoma ponosni na svoju modu i na kvalitet njihove garderobe koja ima određeni standard čak i kad je “brza”. Uostalom, u Italiji postoji 35,000 malih proizvođača i trgovaca.
Direktor engleskog lanca Topshop, Filip Grin, svesno najavljuje kraj brze mode i kaže da će ona morati da se popravi. On verovatno najbolje zna da cene transporta rastu, da se brza moda sada sviđa i kinezima (što smanjuje potrebu za izvozom), da je uzgajanje pamuka teže u predelima u kojima se smanjuju prosečne godišnje padavine, da je za proizvodnju poliestera potrebna nafta čija količina opada i sl.
Šta vi možete da uradite?
Kupujte pametno po uputstvima iz našeg članka Osnovne tajne dobro izbalansirane garderobe. Zatim, postanite spretni i reciklirajte vašu garderobu. Evo i kako:
- Naučite da šijete. I najosnovnije veštone šivenja će vam pomoći da osvežite vašu garderobu. Dovoljno je par časova šivenja i malo vežbe na dečijoj odeći da biste znali kako da zamenite rajsferšlus i doradite odelo da bi vam bolje stajalo.
- Ako spadate u žene kojima šivenje nikako ne ide od ruke prepustite stvar profesionalcima za veće promene. To će ipak koštati manje od novog odela.
- Postanite dizajner. Budite maštoviti i ulepšajte bluzu ponekom šljokicom, perlom ili čipkom. Odličan efekat ima i menjanje dugmića na džemperu, sakou ili kaputu.
- Ne bacajte olako. Ne morate baš odmah da bacite ono što vam izgleda staro ili vam je dosadilo. Pokušajte prvo da nešto uradite s tim ili ga dajte nekome kome će da bude od koristi.
- Ukrasite se. Kaiševi, ogrlice, slojevi, marame imaju odličan efekat.
Kako se vi odlučujute šta ćete da kupite? Da li ste spremni da platite kvalitet? Da li se vaš izbor drastično promenio od kada ste mama?
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.