Štetna ponašanja roditelja koja sabotiraju dečiji uspeh

3min
Tokom svog rada kao bračni i porodični terapeut, Keti Kaprino, se srela sa širokim spektrom kako funkcionalnih tako i disfunkcionalnih ponašanja roditelja. Pokazalo se da mnogi roditelji, iako...

Tokom svog rada kao bračni i porodični terapeut, Keti Kaprino, se srela sa širokim spektrom kako funkcionalnih tako i disfunkcionalnih ponašanja roditelja. Pokazalo se da mnogi roditelji, iako obrazovani i mudri ljudi, svojim roditeljskim stilom sabotiraju uspeh svoje dece. Nesvesno ih sprečavaju da postanu nezavisna i razviju se u lidere iako imaju veliki potencijal za to.   

Ona i dr. Tim Elmor, autor preko 25 knjiga o roditeljstvu, osnivač i predsednik organizacije „Lideri u razvoju“ koja je posvećena mentorstvu i izgradnji budućih lidera od današnje omladine, sastavili su listu od sedam štetnih ponašanja koja sabotiraju dečiji uspeh – u sopstvenom životu i sutrašnjem poslovnom okruženju. Ako prepoznajete ova ponašanja i kod sebe, pokušajte da ih promenite dok imate šansu! Evo koja su to štetna ponašanja koja navode:

 

Ne dopuštamo deci da iskuse rizik

Živimo u svetu koji nas, na svakom koraku, upozorava na opasnost. Sva pravila koja nam se dnevno serviraju jer je „bezbednost na prvom mestu“ pojačavaju našu brigu i strah da možemo da izgubimo našu decu. Zato radimo sve što možemo da ih zaštitimo. To je, između ostalog, naš posao, ali smo otišli toliko daleko da smo decu izolovali od zdravih rizičnih ponašanja a što ima suprotan, štetan, efekat.

 

Evropski psiholozi su ustanovili da deca koja se ne igraju slobodno napolju i nikada ne osete šta znači ogrebano koleno, često imaju fobije kao odrasli ljudi. Neophodno je da deca padnu nekoliko puta kako bi naučila šta je normalno, isto tako je potrebno da tinejdžeri iskuse rastanke sa momcima i devojkama kako bi cenili emotivnu zrelost koju zahteva jedna dugotrajna veza.

 

Ako roditelji potpuno uklone rizike iz detetovog života, kada to dete poraste ispoljiće veliku aroganciju i nizak nivo samopouzdanja.   

 

Previše brzo spašavamo decu

Današnja generacija mladih ljudi nije razvila neke životne veštine koje su deca razvijala pre 30 godina i to samo zato što odrasli priskaču u pomoć i rešavaju njihove probleme. Kada previše rano spašavamo decu i preterano pomažemo, mi ih lišavamo potrebe da prevaziđu poteškoće i samostalno reše probleme. To je roditeljstvo na kratke staze i potpuno maši cilj liderstva – pripremiti decu da žive i snalaze se bez ičije pomoći. Pre ili kasnije, deca naviknu da ih neko stalno spašava i onda razmišljaju: „Ako pogrešim, mama/tata će sve izgladiti i neće biti loših posledica zato što sam zabrljao.“

 

U realnom životu, međutim, to nije ni blizu tome kako svet stvarno funkcioniše te, stoga, ovako ponašanje sprečava decu da porastu u sposobne odrasle osobe. 

 

Prerano dižemo decu na pijedestal

Dovoljno je da prisustvujete jednoj školskoj utakmici ili nastupu i videćete da su svi pobednici i svi su najbolji. Zbog ovog „svako osvaja nagradu“ mentaliteta, naša deca će se možda osećati posebno, ali istraživanja pokazuju da ova metoda ima neželjene posledice. Deca, kad tad, primete da su mama i tata jedine osobe koje misle da su ona super, čak i kada niko drugi to ne govori. Onda počinju da sumnjaju u objektivnost svojih roditelja. Dakle, u jednom momentu ovo im pruža lep osećaj, ali nema veze sa realnošću.

 

Kada prerano dižemo decu na pijedestal i ne obraćamo pažnju na loša ponašanja i rezultate, deca vremenom nauče da varaju, preteruju i lažu kako bi izbegla surovu realnost života. Jednostavno, ona nikada nisu bila primorana da se suoče sa njom.   

 

Slika: Blake Lewis/flickr.com

 

Dopuštamo krivici da ometa naše roditeljstvo

Vaša deca ne moraju da vas vole u svakom momentu. Ona će preboleti razočarenje, ali neće preboleti posledice razmaženosti. Zato, recite deci „ne“ ili „ne sada“, i pustite ih da se bore za ono što stvarno cene i što im je potrebno.

 

Roditelji imaju običaj da deci daju ono što ona žele kada ih nagrađuju, i to naročito kada imaju više dece. Kada jedno dete bude dobro u nečemu, roditelji osećaju da je nepravedno da nagrade samo to dete a ne i drugo. Ovo je potpuno nerealno i time se propušta prilika da se deci pokaže da uspeh zavisi od naših sopstvenih akcija i dobrih dela.

 

Isto tako, pazite da decu ne naučite da se dobra ocena nagrađuje odlaskom u tržni centar. Ako je vaš odnos baziran na materijalnim nagradama, deca neće osetiti ni unutrašnju motivaciju niti bezgraničnu ljubav (što roditelji misle da obezbeđuju poklonima).

 

<===End of Page===>

Ne pričamo deci o našim greškama iz prošlosti

Tinejdžeri će hteti da rašire krila i probaju razne stvari sami za sebe i tako kreiraju svoja iskustva. Mi im to moramo dozvoliti, ali to ne znači da ne možemo da im pomognemo da se bolje snađu u svemu. Kako? Podelite sa decom svoje greške koje ste napravili u njihovom uzrastu tako da im to pomogne da naprave bolje izbore i odluke. (Izbegavajte negativne „naučene lekcije“ povezane sa pušenjem, alkoholom, ilegalnim drogama itd.)

 

Takođe, deca moraju biti spremna i da se suoče sa posledicama svojih loših odluka. Tada podelite sa njima kako ste se vi osećali u sličnoj situaciji, šta vas je navelo da uradite nešto i šta ste naučili iz toga. Imajte na umu da mi, roditelji, nismo jedine osobe koje imaju uticaj na decu, ali se moramo potruditi da utičemo na najbolji mogući način.

 

Slika: Jeromy Shepherd/flickr.com

 

Pogrešno mislimo da su inteligencija, talenat i uticaj znaci zrelosti

Inteligencija se obično koristi kao mera dečije zrelosti, pa roditelji zato smatraju da je inteligentno dete spremno za svet. Ali, to nije istina. Tako i pojedini profesionalni sportisti i holivudske zvezde, na primer, poseduju nezamisliv talenat i inteligenciju ali se opet nađu usred javnog skandala.

 

Samo zato što je nadarenost prisutna u jednoj sferi dečijeg života, ne znači da postoji u svim oblastima. Ne postoji „magično doba odgovornosti“ ili dokazano i sigurno uputstvo kada detetu treba dozvoliti određene slobode, ali dobro pravilo je da posmatrate i drugu decu istog uzrasta. Ako primetite da ta deca rade više sama nego vaše dete, možda odlažete nezavisnost vašeg deteta.

 

Ni sami ne primenjujemo u praksi ono što govorimo

Naša je dužnost, kao roditelja, da deci svojim primerom pokažemo život koji želimo da i oni žive. Tako ćemo im pomoći da odrastu u karakterne osobe, odgovorne za svoje reči i dela. Kao lideri i vođe u svojim domovima, možemo da počnemo tako što ćemo govoriti iskrene stvari – male laži će izbiti na videlo i polako uništiti karakter.

Posmatrajte sebe i svoje ponašanje prilikom maloj etičkih izbora koje bi drugi mogli da primete, jer će ih primetiti i vaša deca. Ako vi ništa „ne muvate“, na primer, deca će znati da to nije prihvatljivo ni za njih.

Jednostavno, ostavljajte za sobom ljude i mesta boljima nego što su bili pre vas i vaša deca će raditi isto. 

Važno je da roditelji postanu svesni svojih reči i akcija u interakciji sa svojom decom ili drugim ljudima kada su deca u blizini. Oni decu treniraju za odrasli život, nije uloga roditelja da samo deci obezbede lagodan život. Učite ih više nego što ćete ih razmaziti.

 

Šta roditelji treba da rade?

Evo nekoliko stvari za početak: 

  • Pričajte o stvarima koje ste vi želeli da znate o odraslom dobu.
  • Dozvolite deci da probaju stvari za koje će im trebati veći napor i koje čak neće uspeti.
  • Razgovarajte o posledicama koje nose određena loša ponašanja i nedisciplina.
  • Pomozite deci da svoje snage i prednosti usaglase sa realnim životnim problemima.
  • Angažujte decu na projektima koji zahtevaju strpljenje kako bi naučila da odlažu zadovoljstvo.
  • Učite decu da u životu moraju da biraju, i donose odluke kojima će nešto sebi i uskratiti. Jednostavno, niko ne može sve da postigne, ima itd.
  • Učite i o poslovima odraslih kroz simulaciju – npr. plaćanja računa ili sklapanja poslova itd.
  • Pomozite deci da zamisle svoju idealnu budućnost a onda razmotrite korake kako da tamo i stigne.
  • Slavite napredak koji vidite da su deca napravila prema većoj nezavisnosti i odgovornosti.

 

Redacija is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *