Oko šestog meseca dolazi do velike revolucije: dete počinje da posmatra svet iz sedećeg položaja. Do ovog trenutka njegovo vidno polje je ograničavala kolevka a sada mu sedenje daje novu perspektivu. Naravno, ovo je proces koji se odvija kroz stupnjeve, uspeh koji zahteva veliki napor i negraničen broj pokušaja. Pre nego što uspe da sedne dete mora da nauči da drži glavu, zatim ledja i tek onda, uz pomoć vaših ruku, uspeva da sedne držeći pravo grudi.
Pitanje ravnoteže
Tokom petog meseca trening glave i leđa daje prve rezultate. Dete uspeva da sedi u stolici, ili u krevecu oslanjajući ledja. Primetićete i da nastavlja sa pokušajima ako ga posmatrate dok presvlačite pelenu ili stavljate bebu u krevet: prevrće se na stranu, maše nogicama, pokušava da podigne glavu, hvata se za vaše ruke kako bi se podiglo.
Kada bude sigurno u svoje mišiće uspeće da ostane u sedećem položaju bez oslonca. Ne mora da znači da će svako dete napredovati podjednako u isto vreme.
Koliko god mama bila nestrpljiva da ubeleži još jedan uspeh u tabelu razvoja svoga deteta ne treba ga terati da radi stvari za koje još uvek nije zrelo i još manje brinuti se ako izgleda u zaostatku u odnosu na vršnjake. Ako je tačno da za mamu svaki napredak deteta predstavlja jedan položeni ispit (što za nju znači:“ono raste dobro, ja radim sve kako treba“) isto tako je tačno da svako dete ima svoj ritam i da ga ne treba upoređivati.
Kontrola mišića
Istovremeno sa sposobnošću da ostane u sedećem položaju dete obično dostigne i onu da drži predmete. Zvuči banalno ali to je mali uspeh dužan poštovanja jer ima za preduslov sposobnost koordinacije ruku i očiju: vidim onu igračku, ispružim ruku dovoljno da bih mogao da je dohvatim.
I ovog puta se napreduje kroz pokušaje, dete provodi svo svoje vreme „eksperimentišući sa sobom“ tako da će insistirati da se protegne ka igrački dok ne bude otkrilo način da je stegne rukama.
Ne zaboravlja se ni jedan uspeh, pogotovo kad je neko ovako mali: kada se jednom „shvati igra“ svaka prilika je dobra da se primeni u praksi. Videćete vaše dete kako se zabavlja da steže u ruci gumene ribice koje mu stavljate u kadicu, ili kašičicu sa kašicom koja će neizbežno završiti na odelu nekoga u blizini. Bacanje kašice predstavlja jednu od najomiljenijih vrsta zabave (kao i njeno razmazivanje po licu) ali je istovremeno i važna vežba za mišiće: da biste izbegli nered pokušajte da mu stavite u ruku keks ili kašičicu dok ga hranite.