Kada se fokusiramo na svakodnevni život jedne porodice, videćemo da se ishrana uglavnom bazira na višestruko prerađenim prehrambenim proizvodima (neretko višestruko prerađenim ugljenim hidratima), a fizička aktivnost je svedena na minimum. Gojaznost i druge bolesti kao pratioci gojaznosti su neizbežan ishod ovakvih životnih navika. Sa sve većim porastom procenta gojaznosti, raste zabrinutost stručnog kadra za zdravlje čoveka, kao i pojava novih dijeta. Svaka od tih dijeta je restriktivna u smislu da izbacuje određenu namirnicu ili čak i celu grupu namirnica. Najčešće je atak na ugljene hidrate pa se pored prostih izbacuju i složeni ugljeni hidrati. Kod ovakvog načina ishrane meso, sir i jaja su svakodnevno u jelovniku. Zagovornici ovako restriktivnih dijeta tvrde da je moguće brzo skinuti višak kilograma, istopiti nagomilane masne naslage, osloboditi se posledica gojaznosti a time produžiti životni vek.
Svaka zemlja “Plave zone” ima nešto svoje što će je izdvojiti od drugih, međutim četiri namirnice su im zajedničke, i to: celo zrno žita, zeleniš, orašasto voće i mahunarke, što predstavlja 90% do 100% namirnica biljnog porekla.
Iako se ishrana ljudi u plavoj zoni i današnjeg čoveka bazira na ugljenim hidratima, razlika je ipak drastična, prvi se fokusiraju na složene ugljene hidrate koji su najpribližniji svom izvornom obliku.
Stogodišnjaci jedu puno pasulja!
Bilo koju zemlju “Plave zone” da izaberete, primetićete da ishrana obiluje jelima sa pasuljem. Zbog visokog udela ugljenih hidrata, a sadrži i visok procenat biljnih vlakana, ova namirnica nikako nije preporučljiva u dijeti sa minimalnim udelom ugljenih hidrata.
Nauka je utvrdila da oni kojima je ishrana bogata povrćem i drugim biljnim namirnicama sa minimalnim unosom prerađenog i crvenog mesa, imaju veću šansu za dug život sa zdravijim srcem od onih koji redovno konzumiraju mesne proizvode.
Ljudi iz “Plave zone” ne idu u teretanu i retko jedu meso!
U zemljama “Plave zone”, ne postoji zabranjena hrana. Samo okruženje već ima pozitivan uticaj na zdravlje ljudi koji tu žive. Namirnice se ne mere, niti se brine o procentualnom udelu ugljenih hidrata, proteina i masti na dnevnom nivou.
Ipak, postoje namirnice koje stogodišnjaci skoro nikada ne jedu. Iako ne tako često, u njihovom jelovniku za specijalne prilike se mogu pronaći jela sa zasićenim mastima i šećerom, meso, mlečni proizvodi i poslastice.
U zemljama “Plave zone”, meso se na tanjiru njihovih stanovnika može pronaći oko pet puta mesečno. Obično je to parče svinjetine, oko 100g što je manje od mobilnog telefona.
Kada je hleb u pitanju, daju prednost onom koje je napravljeno od kiselog testa dok manju količinu testenine ili zrna žita uparuju sa svežim zelenišom i mahunarkama.
Kombinacija žitarica i mahunarki obezbeđuje sve esencijalne aminokiseline za izgradnju proteina.
Pored ishrane, ljudi iz ovih krajeva vode računa i pridaju veliki značaj izgradnji i očuvanju dugotrajnog prijateljstva kao i svakodnevnom kretanju.
Gde smo tu mi?
Iako ne pripadamo zemljama “Plave zone”, možemo da napravimo manje promene u našim navikama i tako sebi obezbedimo bolje zdravlje i duži život. Zbog toga treba:
-
smanjiti unos mesa i mesnih prerađevina
-
uvećati unos povrća i mahunarki
-
smanjiti višestruko prerađene proizvode i vreme pripremanja obroka, ne duže od 30 minuta
-
uvećati fizičku aktivnost
-
okružiti se osobama na istoj talasnoj dužini
U zdravlju živeli bar 100 godina!
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan