Vaspitavanje dece je puno raznoraznih izazova. Jedan od njih je kada dete počne da ispituje granice malim pobunama i neposlušnostima. Šta raditi sa detetom koje odjednom odbija da se obuje ili da sedi u svom sedištu?
Kako rastu, deca sve više isputuju strpljenje i reakcije roditelja ali i granice koje su im postavljene. Evo šta da radite kako biste ove situacije sveli na minimum:
Uvek imajte na umu da je vaše dete osoba
Nemojte primenjivati tehnike koje treniraju dete, ignorišu njegova osećanja i sl. Vaše dete je osoba, ima svoja razmišljanja, interesovanja, brige, želje i potrebe koje su potpuno odvojene od vaših. Uzimanje u obzir deteta kao osobe ne samo da je odličan model ponašanja već i važna osnova zdravog međusobnog odnosa ispunjenog poštovanjem, koji sigurno želite da imate.
Usporite!
Često je pojednostavljivanje naših života ključ za rešavanje naših roditeljskih problema. Požurivanje deteta da bi stiglo sa jedne aktivnosti na drugu neće mu pomoći da proširi vidike već će blokirati njegovu kreativnost i polet za životom, dve stvari koje su važne za izgradnju životne želje i ljubavi za učenjem. Kada dete odbija da se pomeri, obratite pažnju. Ono u stvari pokušava da vam iskomunicira veoma duboku potrebu za vremenom i prostorom koji bi mu omogućili da otkriva svet, da se igra i raste.
Pružite detetu mogućnost da bira
Mala deca imaju jako malo kontrole nad svojim životima i što se bespomoćnije osećali veća je verovatnoća da će jelo, oblačenje, odlazak na nošu i sl. postati bojno polje.
Pružanje izbora, uključivanje deteta u proces planiranja svakodnevice, fleksibilnost i reagovanje su odlične karakteristike proaktivnog roditeljstva. Imajte, međutim, na umu da su mališani poznati po njihovom čudnom izboru trenutka za manifestovanje nezavisnosti i želja. Dočekajte te momente spremni tako što ćete unapred pripremiti vašu reakciju.
Slušajte vaše dete
Pre nego što počnete da razmišljate o tome šta treba da radite da bi vas dete slušalo zapitajte se koliko dobro vi slušate? Deca najbolje uče imitacijom. Ako svaki put kada ono želi vašu pažnju vi odgovorite “sačekaj samo čas”, ne možete da očekujete ni da ono reaguje drugačije od toga. Ako ono vidi da vi i dalje gledate u vaš kompjuter ili telefon kada vam priča, i ono će raditi isto kada mu se vi obraćate. Slušanje je dvosmerno ali počinje i završava se na vama.
Granice su preko potrebne
U svakoj porodici, kao i svakom civilizovanom društvu, granice i pravila su preko potrebna da bi svi bili bezbedni i lepo živeli. Ono što izdvaja pozitivno roditeljstvo jeste fokus na to da se dete vodi a ne da se kontroliše. To se postiže empatijom i “kreativnim rešenjima” a ne grubim kažnjavanjem.
Pazite kako se vi ponašate
Da li su vaše oči ljute? Da li vam je ton oštar? Da li izdajete komande i zahtevate poslušnost? Da li uzdišete i prevrćete očima kada vas dete iznervira? Svaka od ovih reakcija doprinosi stvaranju otpora kod deteta. To je potpuno shvatljivo. Ko još želi da sarađuje sa nekim ko je zahtevan, nestrpljiv, sarkastičan, ljut i sl.? Ko može da bude motivisan na saradnju ako se oseća kao teret i dosada?
Razmislite kako biste vi voleli da se autoriteti ophode prema vama i ponašajte se prema vašem detetu na taj način. Ovo ne samo da će da smanji izazove, već je i važna životna lekcija.