Crvena lampica se pali kada shvatimo da smo izgubili strpljenje zbog ponašanja i zahteva naše dece ili kada nismo u mogućnosti da im posvetimo pažnju koju bismo želeli. Tačno je da umor i stres utiču na reakciju roditelja, ali događa se da shvatimo da situacija koja se dogodila podseća na neku vrstu okidača i pokreće reakciju koju ne možemo da kontrolišemo. Koreni ovakvog ponašanja leže u takozvanom „emocionalnom prtljagu". O čemu se tačno radi?
Šta je emocionalni prtljag?
Treba napomenuti da emocionalno iskustvo, kao zbir emocija koje smo iskusili u životu, uključuje i pozitivna iskustva, ali klinička psihologija koristi koncept „emotivni prtljag“ u negativnom kontekstu.
Konkretna zamisao prtljaga ukazuje na to da ga nosimo sa sobom sa osećajem napora. I zaista, negativne emocije su gotovo uvek povezane sa malim ili velikim traumama. Iz tog razloga one dobijaju veću vrednost u našem sećanju i vidljivo utiču na stil i kvalitet našeg života kao i način komunikacije. Ukratko, čak i ako racionalno shvatimo da bi u određenoj situaciji trebalo da reagujemo drugačije, to je nemoguće jer reakcije funkcionišu kao da smo na automatskom pilotu. Kada je emocionalni prtljag prepun nerešenih pitanja, suočeni smo sa mehanizmom stalnog ponavljanja iste reakcije.
Vidljivi pokazatelji teškog emocionalnog prtljaga
Da stvari budu dodatno komplikovane, činjenica je da se neki elementi emocionalnog prtljaga prenose s generacije na generaciju i izlaze na videlo kao odgovor na stresne situacije. Na primer, ako su naši roditelji oštro reagovali na naše dečije frustracije, to nas je možda nateralo da zaključimo da je manifestacija ljutnje vanredna situacija i zato gubimo strpljenje pred hirovima naše dece. Moguće je i da je, čak i za naše roditelje, to bilo naučeno ponašanje, poteklo iz nerazrešenih konflikata njihovih predaka.
Najčešći vidljivi pokazatelj postojanja emocionalnog prtljag je ljutnja, ali postoje i slučajevi kada on stimuliše na reakciju bekstva ili parališe osobu.
Jedan način da razumemo da li imamo posla sa takvim, parališućim, emocionalnim prtljagom jeste da razvijemo sposobnost da razlikujemo da li smo u harmoniji ili disharmoniji sa sobom. Kada smo u harmoniji sa sobom, zadovoljni smo emocijama koje osećamo dok, u drugom slučaju, primamo različite, neskladne signale. Dakle, kada ono što osećamo ostavi gorak ukus u ustima, vreme je da potražimo rešenje.
Kada ono što osećamo ostavi gorak ukus u ustima, vreme je da potražimo rešenje.
Zaustavite toksično ponašanje
Prvi korak je da postanemo svesni svog ponašanja. Koliko god da se osećamo krivim ili ne kada smo loše reagovali u nekoj situaciji, ponašati se kao da se ništa nije dogodilo je loš recept. Kada nas bes prođe, važno je napraviti prostor u kom ćemo moći da povežemo niti prekinute komunikacije sa svojom decom. Izvinuti se za svoje ponašanje, objasniti razlog na razumljiv način, tražiti predlog kako da se ne nađemo opet u sličnoj situaciji su sve načini da olakšamo svoj lični emocionalni prtljag.
Klasičan primer: dete kom ujutru treba mnogo vremena da se pokrene i izađe iz kuće, zadržava roditelja i, na kraju, izaziva njegovu reakciju. U ovakvoj situaciji, možemo zajedno da razmotrimo da li je bolje da uključimo alarm, na primer, koji upozorava da je ostalo desetak minuta da izađemo napolje ili je bolje da sve pripremimo uveče. Cilj je, zapravo, osmisliti mere koje pomažu da se izgrade alternativni putevi komunikacije od onih naučenih u detinjstvu. Sticanjem svesti o postojanju različitih obrazovnih modela i rešavanjem nelagoda koje su izazvali naši roditelji u detinjstvu i adolescenciji, imamo priliku da se suočimo sa svojim duhovima prošlosti i uhvatimo prve znake nelagode u odnosima sa našom decom.
Na kraju krajeva, izgradnja odnosa poverenja sa svojom decom od samog početka je od suštinske važnosti za zaustavljanje toksičnog ponašanja. S jedne strane, emocionalni prtljag roditelja predstavlja veliko opterećenje, ali sa druge i priliku. Pokretanje diskusija i suočavanje sa sopstvenim duhovima prošlosti je način da se deci pokaže veština slušanja i želja da se stvari rešavaju pozitivno.
Pročitajte i: Za svaku mamu koja je barem jednom viknula na svoje dete…