Tik je brz, nevoljan, besciljan pokret mišića, koji se ponavlja uvek prema istom obrascu. To može biti neki motorički pokret – treptanje, „sleganje“ ramenima, grimase na licu, mrštenje, nakašljavanje, istezanje vrata ali i vokalni – ispuštanje zvukova ili reči. Tik obično traje par sekundi i može se pojačati u uslovima stresa, buke, psihičke napetosti i primene lekova koji utiču na centralni nervni sistem. Iako tikovi najčešće sami nestaju, oni neretko zabrinjavaju roditelje. Evo šta treba da znate.
Slika: Seloti/flickr.com.
Kada i kako se javljaju tikovi?
Iako uzrok javljanja tikova nije sasvim poznat, većina se pripisuje različitim emocionalnim faktorima. Mogu se javiti u raznim stresnim situacijama po dete kao što su polazak u vrtić ili školu, rođenje drugog deteta, preseljenje ili česta selidba, odlazak na odmor, nedostatak vremena i pažnje roditelja, prevelika roditeljska očekivanja i pritisak, svađe među roditeljima, promena u porodici, problemi sa vršnjacima u vrtiću… Roditelji često nisu u stanju da shvate zbog čega je deci neprijatno jer se radi o stvarima koje su njima “najobičnije”. Osim stresa, tikove mogu izazvati i neurološki problemi ali i genetika.
Prema nekim istraživanjima, čak 5-20 odsto dece školskog uzrasta razviće tokom svog detinjstva neki tik prolaznog karaktera. Statistike pokazuju da se tikovi tri puta češće javljaju kod dečaka i da uglavnom prođu za nekoliko meseci ili do godinu dana. Ponekad traju i do puberteta. Tikovi se mogu pojačati u situacijama kada je dete pod stresom, nervozno ili umorno.
|
Povezani tekst: |
Šta roditelji treba da rade?
Bitno je pratiti dete i pokušati proceniti sta je to moglo da dovede do pojave tika. Najvažnija stvar je da se dete zbog toga ne opominje i ne kažnjava. Naime, skretanje pažnje na tik mu može samo otežati celu situaciju i uticati na manjak njegovog samopouzdanja uz rizik da se taj tik još više učvrsti. Naročito nemojte opominjati dete pred drugima. Ukoliko se o tikovima ne priča, dete će ih manje biti svesno. Ako zna da ih radi, ohrabrite ga i recite da će proći, da će se mišići vremenom opustiti. Podrška bliske okoline je najvažnija.
Tikovi mogu da se zaustave jedino ako se dete izoluje od stresne situacije pa je zato neophodno pronaći njihov uzrok. U velikoj većini slučajeva, tik je privremeno stanje koje će se rešiti „samo od sebe“. Ipak, kod neke dece tikovi postaju kompleksniji.
Kada potražiti savet stručnjaka?
Tikovi najčešće spontano prolaze, a moraju se dodatno lečiti samo u nekim slučajevima. Potražite pomoć stručnjaka ukoliko oni smetaju detetu u svakodnevnom funkcionisanju i postaju sve učestaliji.
Pedijatri na osnovu procene uglavnom šalju dete na pregled kod neurologa ili na razgovor sa psihologom.
Ukoliko su neurološke prirode, prepisuje se odgovarajuća terapija, ali ako je problem psihološki, dečji psiholozi brzo i lako otkriju šta detetu stvara stres i savetuju roditelje kako da to prevaziđu.
Poseta pedijatru se savetuje ako tik traje duže od godinu dana.
Pomozite mališanima
Potrudite se da dete ima vreme tokom dana kada će se samo igrati, bez obaveza i pritiska. Ne pretrpavajte ga odgovornostima i vanškolskim aktivnostima. Ukoliko ima previše obaveza, olakšajte mu, hvalite ga i podstičite. Pomozite mališanima da se osećaju sigurno i samopouzdano.
Kakvo je vaše iskustvo sa tikovima? Posavetujte druge mame!