Tri koraka ka uspešnom vaspitanju

Mnogi su od sve te dobrote svojih roditelja bili prezaštićeni („Tata će to umesto tebe, ti to ne možeš“). Mnogima su postavljani visoki standardi postignuća („Mora da dobiješ peticu, samo tako ćeš upisati jednog dana fakultet i postati čovek“). Ima i onih gde su majke žrtvovale karijeru, pa i život da bi deci bilo bolje („Žrtvovala sam se da bi ti mogao da se školuješ, a došao si mi ovde sa trojkom iz matematike“).

Međutim, šta su dobili svi oni od ovih dobronamernih poruka koje su im mame i tate upućivale skoro svaki dan?

Strah da ne mogu mnogo stvari da urade samostalno, strah od neuspeha i konstantan osećaj krivice da su nekome pokvarili život samo zato što nisu voleli da uče ili im možda niko nije pokazao kako se to radi. Mnogi, kada odrastu i postanu roditelji, smatraju da su duboke negativne emocije koje su doživeli slušajući ono šta im roditelji poručuju, ostavili u detinjstvu. Ali, iznenade se  kada počnu da liče na svoju majku ili oca, ili, pak, da rade nešto što je potpuno u suprotnosti sa ponašanjem njihovih roditelja. To samo znači da, zapravo, nisu u potpunosti zaboravili ono što ih je povređivalo, i da se to sada vraća kroz sadašnje ponašanje prema svojoj deci.

Kako bi se pronašao balans u komunikaciji sa detetom, važno je da razmišljate o tome na koji način vaše nasleđe, koje ste dobili od svoje primarne porodice, utiče na njegovo. Naravno, tu ima mnogo i pozitivnog uticaja, ali ima i negativnog. Većina roditelja zaista ima dobre namere kakve god poruke da šalje svom detetu, ali to ne mora da znači da su te poruke pozitivne i korisne za razvoj psihički i emotivno zdravog i stabilnog deteta. Istraživanje Džona i Karen Luis (Luis Counseling and Training Service) pokazalo je da se većina grešaka u vaspitavanju dece ne dešava namerno, već vrlo suptilno i slučajno, u svakodnevnim situacijama. Zato je važno osvestiti to “otrovno” ponašanje i poruke koje svaki dan šaljete svom detetu sa ciljem da njegov psihički i emocionalni razvoj bude zdrav.

Ukoliko je roditelj zaista spreman da vaspita dete koje će biti emocioanlno stabilno i zdravo kada poraste, potrebno je, pre svega, da radi na sebi. To zapravo znači da:

1. Roditelj treba da izdvoji vreme za edukaciju. To može da bude odlazak na neku grupnu radionicu za roditelje, ili na razgovor jedan na jedan kod psihologa koji se bavi problemima i izazovima roditeljstva, ili da pročita određenu knjigu koja mu može pomoći u promeni.
2. Nakon toga roditelj treba da osvesti konkretna ponašanja i poruke koje šalje svom detetu prilikom svakodnevne komunikacije, a koje su loše za emotivan i intelektualan razvoj deteta;
3. A onda da započne promenu svojih loših navika u komunikaciji i svakodnevnom funkcionisanju, kako bi postigao cilj da bude bolji roditelj.

Sva tri koraka mogu biti izazov, ali iskustva ljudi koji su prošli kroz ovaj proces govore da se taj trud isplati, i da je došlo do promene ne samo u njima, nego i životu njihove dece, a i porodice u celini.