Međutim, da li je baš uvek tako?
Činjenica da se emocija ljutnje u emocionalnom razvoju čoveka javlja između trećeg i šestog meseca života, govori u prilog univerzalnosti iste, kao i njene značajnosti u funkcionisanju pojedinca i društva. Ljutnja je zdrava emocija koja je usmerena na promenu ponašanja druge osobe, pri čemu izražavanje ljutnje nije negacija odnosa ljubavi i poštovanja. Možemo da se ljutimo na voljenu osobu, na partnera, roditelja, dete, prijatelja… i da i dalje osećamo ljubav prema toj osobi. Ipak, važno je „podvući granicu“ gde ta emocija prestaje da bude zdrava i adekvatna, odnosno u kojim situacijama može da predstavlja problem.
Svaka emocija koja je u skladu sa „okidačem“ situacije u kojoj se nalazimo, te koja je adekvatnog intenziteta i trajanja jeste zdrava jer nam olakšava adaptaciju i funkcionisanje u svetu u kojem živimo. Sasvim je uredu da budete ljuti kada se neko ne ponaša fer prema vama, pa da mu to i kažete, pozivajući ga da promeni svoje ponašanje. Ipak, kada ta emocija postane neprilagođena situaciji, preterana i dugotrajna prelazite u onu drugu zonu, zonu nezdravih emocija, koje ne olakšavaju komunikaciju i funkcionisanje, štaviše, značajno otežavaju.
Bes može da bude nezdrav
Ovde ćemo podvući razliku između emocije ljutnje i osećanja besa, koji se neretko definiše kao afekat ljutnje. Bes je vrlo snažna emocija, što ljutnja ne mora biti. Mi možemo „malo ili malo više“ da budemo ljuti zbog nekog postupka druge osobe, ali ne možemo da budemo malo besni. Kada čovek pobesni, tada sve „pršti“. A to nam govori o tome da je kod emocije besa dirnuta neka vrlo osetljiva „žica“, nešto što naš sistem vrednosti kaže da se ne sme dirati, da niko ne sme tako da se ponaša ili nešto što je nama „slaba tačka“ jer je u pitanju sadržaj koji je nabijen raznim emocijama i nije do kraja razrešen.
U kojim situacijama najčešće dolazi do doživljavanja (i ispoljavanja) nezdrave emocije ljutnje (i besa)?
• Onda kada dugo trpimo pa odregujemo u jednoj situaciji za sve prethodno što smo prećutali i procenili kao NEfer. U ovim situacijama intenzitet same reakcije je najčešće neproporcijalan događaju koji mu je prethodio. Pri tom, nikome nije jasno čemu snažna reakcija na bezazlenu situaciju, pa nema ni razumevanja sredine za naš izliv besa.
• Onda kada je dirnuo u našu „slabu tačku“ koja postoji još iz detinjstva – naše osećanje besa tada biva reakcija na nešto što su nam priredili (najčešće) važni autoriteti u detinjstvu. U skladu s tim, reakcija ponovo biva nesrazmerna situmulusu, odnosno onome što je neko uradio u sadašnjosti. Posledično, nailazimo na nerazumevanje i negodovanje sredine.
• Onda kada održavamo uverenje da „svet mora da bude fer…. ili… ljudi moraju da se ponašaju na određen način“. Dakle, smatramo da se ljudi moraju ponašati na određeni način, te da je taj način jedini ispravan. Istina je zapravo da često postoji više ispravnih načina. Čak i onda kada je ponašanje druge osobe zaista NEfer, trebalo bi da smo svesni da ne moraju svi da se ponašaju fer.
Postoje brojne tehnike za kontrolu nezdravih osećanja
Do kojih posledica dovodi doživljavanje ovih emocija?
Nemogućnost kontrole emocije ljutnje i besa može dovesti do brojnih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet. Kada osoba često i intenzivno oseća ljutnju i bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, poput povišenja krvnog pritiska, ubrzanja rada srca, hormonskog disbalansa, što, ukoliko se prolongira, može dovesti do raznih hroničnih bolesti. Pored toga, neadekvatna emocija ljutnje i besa može biti usko povezana sa ispoljavanjem agresivnosti, kako prema sebi, tako i prema okruženju, što osim toga što dovodi do narušavanja komunikacije i bliskih odnosa, te kršenja moralnih i zakonskih normi, dovodi i do ugrožavanja zdravlja (i života).
Kako da bes ne bude više problem?
Postoje brojne tehnike koje se u savetodavnom i psihoterapijskom radu koriste sa ciljem kontrole nezdravih i neadekvatnih emocija o kojima govorimo. Na primer:
Učenje STOP tehnike
Setite se poslednje situacije ispoljavanja besa. Otkrijte automatsku misao koja vam je u toj situaciji prošla kroz glavu. To je misao koja je direktno vodila u agresivnu reakciju (npr. ,,Bio sam ljut na tog čoveka, pomislivši da ne sme na taj način da mi se obraća… i onda sam ga udario“). Kada se ovakva misao identifikuje radi se na tome da se ona eleminiše tako što ćete sebi govoriti STOP na sam začetak iste. Takođe, moguće je da automatsku misao zaustaviti tako što ćete vizualizovati u mislima crveni znak stop čim primeti da se ona javlja.
Prepoznavanje posledica ispoljavanja besa
Sledeći korak se sastoji u tome da nabrojite najmanje jednu (poželjno je više) posledicu ispoljavanja besa i nepoželjnog agresivnog ponašanja za sebe i za bliske ljude kojima je stalo do vas.
Prepoznavanje alternativnih ponašanja
Ovaj segment se najčešće radi u psihoterapijskom setingu, kada klijent, u razgovoru sa psihoterapeutom, prepoznaje i uči alternativna ponašanja koja su moguća u situacijama kada oseća emociju besa. Klijent zamišlja sebe da primenjuje ova ponašanja i proverava da li se osećanje besa nestaje ili ne. Nakon ovoga ispituju se pozitivne posledice koje su povezane sa alternativnim ponašanjem koje nije agresivno.
Ovo je samo mali deo „alata“ koji pomaže kad je u pitanju problem o kojem govorimo. Činjenica jeste da je svaki pojedinac specifičan i neponovljiv, kao i kontekst njegove priče, te da u skladu sa tim, psihoterapeut prilagođava način i intenzitet rada, koji značajno može doprineti razrešavanju postojeće problematike.
Izvor: Psihološki centar ADVICE