Umetnost veština strpljivosti i upornosti

Deca su male ličnosti za sebe. Svako od njih se rodio sa svojim temperamentom i pravom da bira šta će uraditi u kom trenutku, bez obzira na to da li je to što radi  korisno ili štetno po njega. S obzirom da deca pričaju „drugim“ jezikom, roditeljima je nekad teško da ih razumeju. Sa njihove tačke gledišta, njihovi mališani su previše nezreli da bi uopšte donosili nekakve odluke. Međutim, istina je da bez obzira na posledice, deca imaju pravo da biraju šta će u određenim trenucima da urade. Biraju još dok su mali: da li će da jedu ili sklone glavu od kašike, da li će da sede na noši i tu završe „posao“ ili da ustanu i „to“ urade pored noše, da li će da spavaju ili ipak ne itd. Posebna priča je kada malo odrastu pa shvate kako je zanimljivo manipulisati odraslima i to baš u ovim situacijama.

U svakom slučaju, roditelji su ti koji moraju da prate dečji razvoj, njihove potrebe i da se prilagođavaju detetu. To znači da stalno moraju da uče i vežbaju nove veštine koje su im potrebne kako bi bili efikasni u svojoj ulozi i kako bi dete odraslo u odgovornu osobu. 

Koje su dve najvažnija veštine koje svaki roditelj treba da savlada?

Setite se situacije kada ste učili dete da koristi nošu. Šta ste, pored informacija kako se to radi, morali da imate?

Setite se kada ste učili dete da se samo obuva, oblači, hrani. Šta ste tada koristili od veština?

Ili kada je trebalo da se navikne na vrtić i svoje prve obaveze i odgovornosti. Koje veštine ste najviše koristili?

Pretpostavljam da znate, ali je važno naglasiti: upornost i strpljenje.

Kako zadržati upornost i strpljenje dok dete ne postane odrasli?

U određenim situacijama zadržati smirenost, strpljenje i upornost može biti veoma teško. Međutim, izvodljivo je. Stvar je samo u načinu kako vi, kao roditelj, gledate na neprijatno ponašanje vašeg deteta.

1. Ukoliko roditelj misli da je dete „bezobrazno“ i „da se to ne možete više trpeti“, onda je potpuno logično da se  izgubi strpljenje, a u velikom broju slučajeva i kontrola. Mnogi tada viču na dete, ne bi li se ono „trglo“.

2. Tipične rečenice koje roditelji izgovaraju su: „On/ona je nemoguć/a!“ ili „Njemu/njoj niko ništa ne može!“ ili „Ja stvarno ne znam šta ću s njim/njom!“. Naravno, očajni su. Sve su pokušali i ništa ne pomaže i onda, jednostavno, odustanu. 

Zajedničko u oba slučaja je: roditelji su izgubili strpljenje i upornost.

Međutim, ako se izmaknete iz te neprijatne situacije u vezi sa kojom osećate ljutnju na svoje dete, i sagledate je objektivno, možda nećete pomisliti da je „bezobrazno“ ili „nedokazano“, već da mu nešto treba. Iz ove perspektive, uključićete svoju logiku i pokušaćete da otkrijete koja mu je konkretno potreba i šta vi treba da uradite kako biste mu pomogli. I tako svaki put uporno i strpljivo „čitate“ svoje dete.

Šta zapravo znači biti uporan i strpljiv prilikom vaspitavanja?

Biti uporan i strpljiv roditelj znači da uporno i stalno radite na razvoju kvalitetne i konstruktivne komunikacije sa svojim detetom, koja će vam pomoći da „doprete“ do njega i njegovih osećanja. Jedna od odlika efikasnog roditelja jeste u tome kako, sa puno strpljenja i razumevanja, upravljati detetovim ponašanjem i pomagati mu da, jednog dana, postane emocionalno inteligenta i odgovorna osoba.

Kako da prestanete da vičete, kako bi vas dete čulo?

Kako biste naučili praktične tehnike koje će vam pomoći da razgovarate sa detetom na pravi način, a da pri tome zaboravite kada ste poslednji put povisili ton, prijavite se na seriju radionica „Efikasan roditelj“ u organizaciji edukacijskog centra „Koučing za roditelje“.

Radionice će se održati svakog četvrtka od 18h do 20h u igraonici “Kamičak“, u Sava Centru, Milentija Popovića 9, na Novom Beogradu, počev od 15. oktobra do 05. novembra.

S obzirom da je broj mesta ograničen, prijavite se na vreme i zauzmite svoje mesto.

Prijavljivanje i više informacija o psihološkim radionicama „Efikasan roditelj“ možete naći na sledećem linku: RADIONICE EFIKASAN RODITELJ