Foto: pudgeefeet/flickr.com
Porodica u kojoj se ne vide jasne individualne emocionalne granice među članovima naziva se umrežena porodica. Iako mnogo roditelja smatra da je zdravo non-stop provoditi vreme sa svojom decom i imati potpuni uvid šta rade kada oni nisu prisutni, nauka u određenim slučajevima kaže drugačije. Intenzivna usmerenost članova porodice jedno ka drugom povećava podršku, ali i zavisnost. S druge strane, smanjuje se radoznalost i istraživanje sveta van porodičnog gnezda.
Umreženost je mnogo više od bliskih odnosa između roditelja i dece i karakteriše se ograničavanjem samostalnosti. Upravo zbog toga što dete ne pravi razliku između svojih i roditeljskih emocija, tu se najviše gubi ta granica identiteta. Ovakvo funkcionisanje porodice postaje ozbiljan problem za dete u procesu učenja regulacija svojih emocija zato što ne razlikuje svoje od osećanja svojih roditelja.
Znaci da stvarate umreženu porodicu
- Vaše dete je vaša jedna svrha u životu;
- Non-stop provodite vreme sa detetom osim kada je u školi (ovde se ne govori o situaciji kada su deca jako mala i gde im je potrebno konstantno nadgledanje);
- Vodite računa o potrebama svoje dece na uštrb svojih potreba (na primer ne idete lekaru zbog bolesti zato što morate da pomognete detetu da spremi predstavu);
- Vrednost svoje ličnosti procenjujete na osnovu ponašanja i postignuća vašeg deteta (ako je „poslušno“ i „uspešno“ onda ste i vi uspešni i obrnuto);
- Vaše dete je barometar vaše sreće;
- Granice između vas i vašeg deteta su nejasne ili se često narušavaju. Na primer, želite po svaku cenu da znate šta se desilo detetu u toku dana i iako dete ne želi da vam to kaže, vi insistirate dok ne popusti.
Vremenom, kako deca u ovakvim porodicama bivaju starija, taj odnos sa roditeljem doživljavaju kao obavezu i breme sa kojim ne znaju kako izaći na kraj. Često se u njima budi osećanje krivice da grubo prekinu to roditeljsko insistiranje da saznaju svaki detalj njihovog dana u školi ili kada nisu bili u društvu roditelja.
Kako sprečiti preterano umrežavanje
- Važno je imati svoje vreme za svoj hobi ili strast čime ćete detetu pokazati da vi cenite sebe i da želite da imate svoje vreme i razvijate svoja lična interesovanja;
- Pružajte podršku detetu, nemojte mu davati konkretno uputstvo šta tačno treba uraditi u određenoj situaciji;
- Učite dete da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti, bez vašeg mešanja;
- Ne insistirajte na tome da vam ispriča svaki detalj svog života kada niste bili prisutni;
- Konsultuje se sa psihologom ili psihoterapeutom o strahovima koje vas muče, kako biste stvarali zdravu sredinu za svoje dete.
Autor: Nikolina Milosavljević, psiholog i sertifikovani međunarodni trener za programe “Dovoljno dobar roditelj” i “Pozitivna disciplina”, savetnik i trener za roditelje.
Više o radionicama koje redovno organizuje saznajte na sajtu www.koucingzaroditelje.rs
Kontakt telefon: 065 20 300 17 |