Uticaj ishrane na mentalno zdravlje – ovo treba da znate

Mentalno zdravlje uključuje emotivno, psihološko i socijalno blagostanje. Ono utiče na naše misli, osećanja i radnje, kako da se nosimo sa stresom, odnosimo sa drugima i kako da donosimo odluke....

Opšte je poznato da svakodnevna ishrana utiče na naše fizičko zdravlje, međutim o uticaju ishrane na mentalno zdravlje se još uvek ne govori toliko. U narednim redovima ćemo vam približiti uticaj ishrane na mentalno zdravlje.

 

Da li vreme obroka utiče na mentalno zdravlje?

Ukoliko imate često napade gladi koji utiču na vaše raspoloženje, koncentraciju i nivo energije, obroci u pravilnim razmacima predstavljaju važnu stavku. Redovni obroci održavaju nivo glukoze u krvi stabilnim. Kada nivo glukoze u krvi padne, javlja se umor i razdražljivost. Nestabilan nivo glukoze u krvi je povezan i sa poremećajima raspoloženja, kao što su aksioznost i depresija. Preteran i nagli skok nivoa glukoze u krvi je neminovno ponovo ispraćen naglim padom gde se opet javlja umor i razdražljivost. Imajte na umu da ni konstantno grickanje hrane ne predstavlja najbolji izbor jer se tako ne dozvoljava regulisanje apetita i insulina.

Da li dehidriranost utiče na mentalno zdravlje?

Dehidracija, takođe, može biti uzrok pojave niske energije, slabog fokusa, zbunjenosti i razdražljivosti. Voda potpomaže protok krvi, te ukoliko nema dovoljno vode u organizmu, toksini ne mogu da se izbace što dovodi do pojave slabosti. Dehidracija može izazvati i napade gladi za grickalicama, slatkišima ili napicima sa alkoholom i kofeinom, koji imaju diuretski efekat. Alkohol umanjuje kognitivne sposobnosti dehidriranjem organizma. Za izbacivanje alkohola iz organizma potrebna je voda pa ukoliko se ne unese dovoljna količina vode, sledeće jutro se javlja mamurluk. Kada su u pitanju bezalkoholna pića koja sadrže veće količine dodatog šećera, dolazi prvo do naglog skoka nivoa glukoze u krvi što može dovesti do trenutne hiperaktivnosti a potom i pada nivoa glukoze što dovodi do smanjenja energije i mentalnog zamora.

Koja je veza između brze hrane i umora?

Kada smo umorni lako posežemo za brzom hranom koja je bogata višestruko prerađenim ugljenim hidratima, šećerom i mastima. Ova hrana daje samo trenutni nalet energije a neka može da izazove probleme u varenju i osećaj neprijatnosti koji je opet povezan sa raspoloženjem. 

<===End of Page===>

Kako višestruko prerađeni prehrambeni proizvodi utiču na mentalno zdravlje?

Premda postoji direktna veza između rafinisanih prehrambenih proizvoda i lošeg raspoloženje, nije nam uvek jasno šta je uzrok a šta posledica. Mnoga istraživanja potvrđuju da namirnice bogate šećerom, mastima i solju imaju negativan uticaj na naše mentalno zdravlje.

Da li postoji veza između gojaznosti i mentalnog zdravlja?

Studije pokazuju da je veza dvosmerna. Loše mentalno stanje može dovesti do lošeg prehrambenog izbora pa time i pojave gojaznosti. Socijalno ekonomiski faktori, takođe, utiču na rizik od pojave gojaznosti i mentalnih bolesti. Ishrana može da utiče na mentalno zdravlje i bez uticaja na telesnu težinu. Kada gojazna osoba poboljša ishranu ne mora da dođe do dramatičnog smanjenja kilograma ali može doći do poboljšanja mentalnog zdravlja.

Kakav uticaj na mentalno zdravlje ima crevna flora?

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na zdravlje creva i ravnotežu bakterija, što dalje ima efekat na imunitet, metabolizam, gene i zdravlje mozga. 

Kod preteranog unosa alkohola dolazi do poremećaja zdravlja creva, oštećenja sluznice creva što može da dovede do upalnog procesa koji uvećava rizik od pojave bolesti što uključuje i pojavu depresije.

Koliko je važna pravilna ishrana za mentalno blagostanje? 

Mnoga istraživanja su pokazala da pravilna ishrana štiti od pojave depresije. Uravnotežena ishrana koja uključuje voće, povrće, celo zrno žita, ribu i maslinovo ulje, obezbeđuje hranljive materije potrebne za pozitivno raspoloženje i poboljšanje signalne veze između moždanih ćelija za pravilan rad mozga.

Sve u svemu, imajte na umu da je veza između ishrane i mentalnog zdravlja neraskidiva. Od našeg mentalnog stanja može da zavisi izbor namirnica, kao što od našeg izbora namirnica može zavisiti i naše mentalno zdravlje. Preduzmite mere na vreme!

Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *