Utisci jedne mame sa konferencije “Baby Friendly”

Konferencija je došla kao poručena. „Just in time“, dve nedelje pred porođaj! Čestitam organizatorima na izboru panelista jer se, kao retko kad, moglo čuti šta kažu ljudi sa suprotnim pogledima na teme koje su obrađene.

Mame upravo to i zbunjuje. Jedan stručnjak kaže jedno, drugi suprotno, a možda i prvi promeni stav do sledeće trudnoće. I šta onda preostaje nama? Da same odlučimo šta ćemo, ma koliko (ne)znale o medicini, pshihologiji itd. Znamo samo da hoćemo najbolje za dete. A šta je to?

Preneću vam svoje utiske sa konferencije po temama koje sam ispratila uz nadu da ćete nakon teksta imati manje dilema ili bar dobiti ideju koja pitanja da postavite kompetentnim osobama. Ipak sam ja „samo“ mama.

Vakcine – da ili ne?

Nakon prvog porođaja nije postojala dilema. Samo sam verovala doktorki da je vakcinisanje dobro za moje dete, iako reč nisam čula o mogućim opasnostima. Nisam znala da postoje. Odlučili smo se za Pentaxim vakcine „da ga manje puta bodu“. Tri dana strašne nervoze i temperature svaki put posle vakcine i to je to.

U međuvremenu smo postali svedoci osporavanja potrebe za vakcinom i priče o njenoj velikoj štetnosti. Što je najgore, svojim ušima sam čula i eksperte koji dovode u pitanje potrebu za vakcinisanjem. Srećna sam da sam čula razloge za i protiv u istom, vrlo vatrenom panelu.

Preneću informaciju koja možda pomogne da odlučite kojoj strani da poverujete. Doktorka, specijalista pedijatrije, koja jeste zagovornik vakcinisanja, složila se da je s razlogom otvoreno pitanje da li vakcine moraju da se daju tako rano kao što se daju (počevši od onih u porodilištima). Ona smatra vakcine korisnim, seća se velikih epidemija i loših ishoda kod nevakcinisanih u nekim situacijama, ali da li treba baš sve i tad kad se daju – to jeste pitanje. Moj izbor je da ću odložiti prve vakcine.

U svakom slučaju, svi se slažu da dete treba biti potpuno zdravo kad prima vakcinu pa je moj savet da uradite neku dodatnu analizu pre same vakcine. To da li je grlo crveno i da li dete ima temperaturu po meni nije dovoljno za tvrdi da je neko zdrav.

Šta možemo uraditi po pitanju genetike i urođenih bolesti?

Rečenica koja je ostala da mi odzvanja u ušima je svakako: “Rađanje ne podrazumeva samo rađanje deteta nego podrazumeva i rađanje roditelja“. Istraživanja su pokazala da čak i pušenje bake može da utiče na učestalost astme kod unuka, pa vodite računa o tome šta radite. Nije za sve kriva samo genetika. Razvoj deteta ne počinje od začeća, već mnogo ranije.

Za mene je bila novost da postoji čitava grupa testova koja se može uraditi odmah po rođenju, a koji bi otkrili da li su prisutne neke teške urođene bolesti metabolizma, da bi se na vreme tretirale. U Srbiji, neonatalni skrining podrazumeva četiri testa, od kojih su dva zakonski obavezna (fenilketonurija, hipotireoza) a druga dva se rade samo u nekim zdravstvenim centrima i to u slučaju da postoje određeni rizici (razvojni poremećaj kuka, urođena gluvoća). U Americi neka osiguranja pokrivaju 45 testova! Činjenica je da finansijski aspekt zdravstvenog sistema određuje broj testova, pre nego bilo šta drugo, pa ću sama potražiti druge mogućnosti za testiranje, za svaki slučaj. Ipak se mnoge od tih bolesti ispoljavaju prekasno, kad je velika šteta organizmu već napravljena.

Kako da očuvam zdravlje deteta od “najčešćih bolesti” 21. veka?

Setih se drugarice imunologa koja mi reče: “Majo, od sve moje nauke, mogu ti reći samo to da zdravlje na usta ulazi“. Na konferenciji nije bilo reči o ishrani, to bi mogla da bude tema za neki sledeći put. Ovom prilikom se najviše govorilo o astmi od svih najčešćih bolesti.

Doktori se slažu oko toga da ne treba stavljati dodatni teret detetu, tipa: “Jao, stalno mora da vuče pumpicu sa sobom“, niti treba na neki drugi način detetu sugerisati da je „jadno“ i da neće moći da vodi normalan život. Među olimpijcima ima 20% njih sa astmom. Da li su jadni?

Koliko će dete razviti neke simptome zavisi i od ponašanja roditelja. Ovde mislim na psihosomatiku. Primećeni su slučajevi da dete koje često gleda mamu dok ima gušenja ili neke druge simptome, samo počne da kopira te simptome, pa i u prostoriji bez alergena prijavi da ostaje bez vazduha i da se guši.

Pozitivan pristup uveliko pomaže da se sa svakom boljkom lakše izađe na kraj. Roditelji, neke lekove već imate u svojim rukama: osmeh i zagrljaj!

Šta da (ne)uradim da bi dete razvilo svoj puni intelektualni potencijal?

Na ovom sajtu je već bilo govora o NTC tehnici učenja i upravo to je bila tema. Kao majka šestogodišnjeg deteta koja vodi računa o tome da ne guši dete i da mu krila, mogu samo da potvrdim da ovaj pristup daje odlične rezultate.

„Nema bolje igračke od lopte“. Izađite napolje, mazite dete, pustite ga da svaki dan osvaja male pobede i sve će biti kako treba.