Užina deteta nakon prve do kraja treće godine

Nakon navršene prve godine psihoemotivni razvoj deteta je intenzivan, a ono je fizički veoma aktivno. Iz tog razloga postoje velike potrebe za hranom visoke energetske vrednosti. Veoma je bitan...

U narednim redovima će se govoriti o značaju užine kod malog deteta. Veoma je bitno pravilno rasporediti obroke. Postoje tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i jedna ili dve užine. Koliko će užina dete imati zavisi od njegovih navika za spavanjem i fizičke aktivnosti.

Užina u određeno vreme pomaže da se izbegne celodnevno grickanje određene hrane. Kada se priprema užina treba imati u vidu šta je tog dana dete imalo za doručak ili ručak i šta će to imati za večerom. Na taj način će se upotpuniti nutritivne potrebe deteta. Treba obratiti pažnju na količinu hrane koje je imalo za glavni obrok i da li je odbijalo neku namirnicu. Ako jeste, onda bi trebalo na neki način dopuniti nutritivni deo tokom užine.

Ukoliko su obroci u otprilike isto vreme i raznovrsni po sastavu dete će se pravilno razvijati i rasti, te će na taj način steći pravilne navike za dalje u životu.

 

Dva važna pravila:

  • Kontrola količine užine – količinu užine treba kontrolisati da bi se izbegao unos veće kalorijske vrednosti i da se ne bi izgubio apetit za naredni glavni obrok.
  • Varenje – da ne bi došlo do ometanja varenja glavnog obroka, treba voditi računa o vremenu unosa užine. Takođe treba voditi i o vrsti namirnice da bi se užina lakše svarila i da ne bi ometala naredni obrok.
 
<===End of Page===>

 

Tri grupe namirnica za pipremu kvalitetne užine

  • Mlečni proizvodi – čaša mleka ili jogurta (sa ili bez voća) ili komadić sira su namirnice bogate kalcijumom i proteinima potrebnim za rast deteta.
  • Voće – komad voća ili prirodni sok od cedjenog voća, sadrži biljna vlakna (za pravilan rad digestivnog trakta), potrebnu količinu vitamina C (za podizanje imunog sistema) i vodu.
  • Žitarice – hleb, keksići i pahuljice od žita daju detetu potrebnu energiju za dobro funkcionisanje mišića i mozga

 

Foto: Lars Plougmann/flickr.com

 

Ideje za užinu:

  • Voćni jogurt – napravljen kod kuće –  na taj način se vodi računa o unosu šećera. (1 litar jogurta se pomeša sa ½ kg sitno seckanog sezonskog voća. Ako želite gušći jogurt dodajte prema uputstvu rastvoren želatin te sve dobro izmešajte i ostavite da se zgusne.)
  • Pirinač u mleku sa suvim grožđem posuto cimetom ili fino mlevenim rogačem – umesto pirinča može da se kuva proso, ječam ili ovas. (Kada se kuva pirinač ili bilo koja druga žitarica, u mleko se dodaje suvo grožđe koje će pustiti svoju slatkoću.)
  • Domaći krem od jaja i mleka sa kontrolisanim dodatkom šećera sa ili bez kakoa u prahu ili čokolade za kuvanje.
  • Domaći sladoled od voća i jogurta ili slatke pavlake – ulupa se 250 ml slatke pavlake, dobro se izgnječe dve zrele banana, sve se dobro izmeša sa 2-3 kašike fino mlevenog rogača, na kraju se stavi u zamrzivač ili se samo dobro rashladi u frižideru.
  • Iseckano sezonsko voće
  • Pečena jabuka
  • Voćni kompoti bez dodatog šećera
  • Voćna salata sa ulupanom slatkom pavlakom
  • Domaće galete i keksići – ovseni keksići se prave na sledeći način – izgnječiti dve zrele banana,pomešati kašikom ulja ili komdićem razmekšalog putera, dodati toliko ovsenih pahuljica da se napravi žitka masa. Zatim kašikom stavljani grumenčiće mase na podmazan pleh te ih pritisnuti istom, peći na 180 stepeni dok ne počnu da menjaju boju.
  • Domaće projice slane – kontroliše se unos soli.
  • Domaći slatki mafini – kontroliše se unos šećera.
  • Mini sendvič sa sirom

 

Tri NE za sledeću vrstu užine:

  • Pekarski proizvodi – puni su aditiva, šećera, soli i praznih kalorija
  • Konditorski proizvodi – sadrže još i veliku količinu masti.
  • Industrijski voćni sokovi – sadrže veliku količinu šećera i tako pospešuju razvoj gojaznosti. (Dete često zameni vodu sa sokom.)
 
<===End of Page===>

 

Šta ponuditi detetu za piće kada je žedno?

Voda je najbolji napitak koji detetu može ugasiti žeđ. Vodu treba nuditi između obroka. Ne treba detetu dozvoliti nalivanje vodom ili bilo kojim drugim bezalkoholnim pićem. Na taj način opterećuje digestivni sistem i otežava varenje hrane. Detetu ne trebaju industrijski voćni sokovi i bezakoholna pića. Ako želite detetu da ponudite voćni sok, neka to bude prirodno ceđeni sok od 100% voća. Ne treba nuditi više od 125 ml ceđenog soka, a najbolje je da se konzumira uz obrok. Razlog je da se spreči nagrizanje zubne gleđi voćnim kiselinama.

 

Voda je najbolji napitak!

 

Savet plus:

  • Potruditi se da detetu ponudite užinu napravljenu kod kuće.
  • Kada se užina prava kod kuće, kontroliše se unos šećra, soli i masti, a izbegavaju se razni aditivi i mogući alergeni.
  • Dete će jesti sve što vidi da i roditelji jedu.
  • Ukoliko od ukućana neko ne voli  određenu hranu ne treba to pred detetom da pokazujem jer onda to ni ono neće hteti.
  • Užina treba da je raznovrsna.
  • U zavisnosti od uzrasta deteta i broja zubića koje ima, usitnjavati namirnice.
  • Treba obrati pažnju na moguće alergene, ukoliko dete ima predispoziciju na alergijsku reakciju.
  • Dete bi trebalo samostalno da pokuša da pojede užinu, ali nikako bez nadzora odraslih.
  • Kada detetu dajete neki “slatkiš” smanjite im količinu i neka grickaju po malo da bi što duže "uživali" (grickaj kao miš).

 

Naslovna slika: donnierayjones/flickr.com.

Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *