U poređenju sa majkom, otac, tj. odnos sa ocem je na prvi pogled manje u fokusu naučne pažnje. To naravno ne znači da on nije izuzetno važan i za mnoge od nas predstavlja jedan od naših životnih izazova. Zato ćemo se malo pozabaviti odnosom sa ocem. Iako je to složena tema da bi se pokrila na ovaj način, suviše je važna da bismo je preskočili iz straha od njene obimnosti.
Kada se zaljube, sve žene tj. ćerke neizbežno dožive uticaj oca na svoj život, jer su očevi oni koji mnogo više od majki, utiču na očekivanja od romantičnog partnera. Dakle, mnoge ćerke će očekivati od svojih partnera da poprave iskustva koja su sa ocem imale u detinjstvu. Pošto je to nemoguće, prvo, iz razloga što se to desilo u prošlosti, drugo, zato što jedna osoba ne može da popravi nešto što se desilo između druge dve osobe u odnosu u koji čak nije ni bila uključena, dešavaće se mnogi nesporazumi i problemi na relaciji odrasla ćerka i njen partner. A sve zbog toga što se problem ne rešava na pravom mestu – u odnosu između odrasle ćerke i njenog, sada ostarelog (ili ne više živog) oca. Na sreću mnogih od nas, to nije prepreka za razrešavanje tog odnosa. Nije neophodno da otac bude živ da bismo razrešili odnos sa njim. Ali pre nego što se pozabavimo razrešavanjem tog odnosa treba shvatiti šta je “dovoljno dobar otac”.
Model dobrog oca
Ne postoji savršen niti uvek dobar otac. Dovoljno dobar je onaj otac koji stalno, od njenog detinjstva, pruža ljubav i podršku svojoj ćerki tj. deci. Zainteresovan je za ceo tok njenog života i pomaže joj da postane osoba puna samopouzdanja. Dobar otac očinstvo ne shvata samo kao obavezu već i u njemu uživa i spreman je da uči zajedno sa detetom. Jer kao i svaka druga ljubav i očinska ljubav nije samo emocija nego i vreme, rad i trud. Međutim, važno je istaći da kako će se muškarac (otac) snaći u svojoj roditeljskoj ulozi zavisi od mnogih faktora: od njegovog i ćerkinog temperamenta, u kojim godinama je postao otac, od njegove porodične istorije, od kulturnih i finansijskih prilika u društvu i porodici a naračito od kvaliteta njegovog braka.
Tipovi “nedovoljno dobrih” očeva
[hiddencontent title=’Privrženi otac’]
Samo ime ovog tipa zvuči dobro ali na žalost nije tako. Ovaj tip oca preteruje u kontroli života svoje ćerke i u stepenu njenog obožavanja. Stavlja je u centar svoje pažnje, na uštrb druge dece pa i svoje partnerke, na taj način bitno remeteći bračni odnos, jer se javlja rivalitet između majke i ćerke. Obično je privrženi otac pun obožavanja dok je dete tj. ćerka malo, ali sa ulaskom u pubertet stvari se menjaju, jer, sa jedne strane, on ne može da shvati normalni adolescentni bunt svoje ćerke, tj. doživljava ga lično, a sama ćerka ima problema da sebi dozvoli bilo kakvu pobunu jer je zagrljaj očinske ljubavi previše snažan. Stvari se dodatno pogoršavaju sa odrastanjem ćerke kada je potrebno dati joj dozvolu sa osamostaljivanje i odlazak u sopstveni, nezavistan život. Ćerka tada ima problema da zasnuje sopstvenu porodicu a i neuspešna je u izboru partnera jer joj niko nije “dovoljno dobar”, tj. ima nerealno visoka očekivanja od partnera zasnovana na idealizovanoj slici oca. [/hiddencontent]
[hiddencontent title=’Distancirani otac’]
Ovo je najčešći tip oca u mnogim kulturama pa i u našoj. To je otac večito skriven iza novina ili zaokupljen dešavanjima na televiziji. Koji je fizički prisutan u porodici ali ne i uključen u njena dešavanja. Nikada nema vremena za svoju decu, jer su uvek neke druge stvari, a u današnje vreme je to njegov posao, uvek važniji od svega ostalog, a posebno dece. U zavisnosti od izbora partnerke distancirani otac može biti “gazda (čak i tiranin)” u svojoj kući ili “papučar”, tj. osoba koja nije u stanju da se suprotstavi svojoj dominantnijoj i glasnijoj supruzi. Šta god bio slučaj, u odnosu na roditeljstvo, distancirani otac je nezainteresovan roditelj. Kada su deca u pitanju, a posebno ćerke, ovaj tip oca šalje poruku da nisu dovoljno vredne njegove ljubavi, što se kasnije u partnerstu postavlja kao problem, jer odrasle žene zbog toga ne veruju da su vredne ljubavi svojih partnera. Neke od njih zbog toga prestanu da je traže a druge neprestano pokušavaju da zadovolje tu glad za očevom ljubavlju preko partnera, što ih naračno čini neuspešnim u partnerstvu. [/hiddencontent]
[hiddencontent title=’Zahtevan otac’]
Zahtevan otac se javlja u više podrvsta koje se razlikuju po stepenu surovosti:
1. kontrolor koji postavlja pravila koja se ne mogu menjati jer je on apsolutni sudija dobra i sla u svojoj porodici,
2. tiranin koji vlada porodicom primoravanjem svih na apsolutnu poslušnost zastrašivanjem i kažnjavanjem
3.siledžija koji se služi nasiljem u pokušaju da nametne svoj autoritet, bez obzira da li je to nasilje verbalno, fizičko ili seksualno. Nema mnogo opcija kada su u pitanju deca ovog tipa oca: pobuna ili predaja.
U izboru partnera, na žalost, često se nesvesno ponavlja biranje partnera koji će takođe biti “zahtevni otac” njihovoj deci i ceo ciklus se nastavlja. [/hiddencontent]
[hiddencontent title=’Otac zavodnik’]
Ovoj grupi pripada otac koji nije u stanju da svoja seksualna osećanja odvoji od osećanja ljubavi prema svojoj deci, tj. ćerki. Zbog toga je sklon da flertuje se svojom ćerkom i da joj šalje seksualno nejasne poruke, često reagujući kao muškarac a ne kao otac. Naravno, krajnost je incestuozni otac, ali on je relativno retka pojava ovog oca. Problem koji ove ćerke imaju kasnije u životu je što je ljubav izjednačena sa seksom i zbog toga kasnije u životu u raznim odnosima ne znaju adekvatno da reaguju, jer jedini način na koji su naučile da vole podrazumeva ispoljavanje seksualnosti. A to naravno nije primereno mnogim odnosima u koje stupaju. [/hiddencontent]
[hiddencontent title=’Odsutni otac’]
Odsutni otac je otac koji je umro rano u životu deteta ili su se roditelji razveli a on nije nastavio da održava vezu sa svojom decom. Česta posledica odustnog tipa oca je strah od intimnosti, pošto je sa bliskošću povezano iskustvo gubitka oca (realnog u slučaju smrti ili simboličkog u slučaju razvoda). Načini reakcije mogu biti različiti ali dva su najčešća: ponavljanje iskustva iz primarne porodice (na primer, birajući starog ili bolesnog partnera) ili razvijanje potpune nezavisnosti i odustajanje od partnerstva i roditeljstva na konto profesije ili karijere. [/hiddencontent]
Reč dve o načinima razrešavanja odnosa sa “nedovoljno dobrim” očevima
Ono sa čim treba započeti je otkrivanje očeve istorije. Ono se sastoji u otkrivanju porodičnih sila koje su ga oblikovale, kao i njegovih odluka i izbora. Ako vam je otac živ i želi da priča sa vama na tu temu, pitajte ga o porodici u kojoj je odrastao, kakvi su mu bili roditelji, odnosi u porodici, kako su njega tretirali, šta ga je najviše u životu oblikovalo, zašto se oženio vašom majkom, šta mu se dešavalo u životu kada ste se vi rodili, čega se plašio, šta mu je bilo teško kao roditelju, u čemu je uživao, itd. Ako vam otac nije živ ili ne želi da razgovara na ovu temu, moraćete da se bavite porodičnom arheologijom, dakle da razgovarate sa ljudima koji su ga poznavali i mogu nešto da vam kažu o gore navedenim pitanjima. Takođe su od pomoći stari porodični albumi, koje možete prelistati i razmisliti o tim dokumentima prošlosti.
Svođenje starih računa je sledeći korak. Svođenje računa je najbolje uraditi tako što ćete u obliku pisma odgovoriti na sledeće pitanje: “Šta biste rekli ili želeli da kažete ocu, sada iz uloge i perspektive odrasle ćerke, a znajući sve ono što ste saznali otkrivanjem očeve istorije?”. To pismo možete neko vreme odložiti, pa mu se opet vratiti, ponovo ga pročitati i doraditi, izmeniti, dopisati… šta god želite. Ako ceo proces bude nabijen emocijama, prepustite im se, to je deo emocionalnog pročišćavanja starih potisnutih bolova i povreda iz detinjstva.
Iako smo prethodno govorili o odnosu ćerke i oca, predložena vežba istraživanja i upoznavanja svog odnosa sa ocem se odnosi i na muškarce. Kada je u pitanju odnos sina i oca, uticaji i posledice su drugačije vrste. Za sinove, otac, je pre svega model izgradnje polnog identiteta, što ne znači da i sinovi ne prenose nasleđene modele ponašanja na svoje partnerske odnose. Od toga kako je sin doživeo odnos svog oca prema supruzi, zavisi kakav će partnerski odnos graditi. Može graditi sličan, ili potpuno suprotan model.
Kakav odnos vi imate sa vašim ocem?
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama. www.psihokomunikacije.com