Sve ovo su pitanja na koje knjiga "Bezbednost dece na internetu i na društvenim mrežama – vodič za roditelje" treba da pruži odgovore roditeljima čija se deca rađaju, rastu, obrazuju se, razvijaju i žive u digitalnom svetu.
Autor knjige je Katarina Jonev Ćiraković koja se od 2016. godine aktivno bavi edukacijom dece, mladih i roditelja o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. 2017. godine je pokrenula sopstveni projekat pod nazivom Cyber Atis sa ciljem podizanja svesti kod dece i mladih o opasnostima na Internetu kao i širenju kulture ponašanja na društvenim mrežama. Do sada je održala više od 200 samostalnih predavanja u 19 gradova u Srbiji. Sarađuje sa velikim broje sportskih klubova, a 2019.godine je držala i predavanja o bezbednosti dece i mladih sportista na kampu Dejana Stankovića "Deki5".
Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu da potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Vodič za roditelje je podeljen u 6 poglavlja i pruža odgovore na najčešće nedoumice koje roditelji imaju kada je u pitanju virtuelni prostor. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnosti od video igrica, da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi.
Knjigu, po ceni od 500 RSD + troškovi slanja, možete poručiti na sajtu www.katarinajonev.com kao i na instagram profilu autorke @katarinajonev gde se mogu pronaći informativni i edukativni tekstovi o bezbednosti na internetu.
Od trenutka kada dete počne da pokazuje interesovanje za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti, takođe odnosi i na digitalni svet. Sredstva se menjaju, ali pretnje ostaju iste.
Knjiga koju ste napisali je namenjena roditeljima. Šta roditelji mogu da nauče iz nje?
– Sve češće čujem roditelje kako zabrinuto komentarišu da se njihova deca bolje snalaze sa upotrebom telefona, računara i interneta od njih. To kod pojedinih roditelja izaziva strah i zebnju. Ipak, neznanje ili slaba informisanost o korišćenju novih tehnologija ne treba da odvrati roditelje od bavljanja aktivnostima njihovog deteta u virtuelnom svetu i svakako ne sme biti izgovor. Knjiga je sublimacija svih aktivnosti dece i mladih na društvnim mrežama ali i najvećih opasnosti koje tergetiraju najmlađe kao najaktivnije ali i najranjivije korisnike društvenih mreža koje svaki roditelj treba da zna.
Činjenica je da se naša deca rađaju, žive, odrastaju, sazrevaju, pa donekle i formiraju kao ličnosti u digitalnom dobu, a sve češće su njihove prve igračke tableti i telefoni, ili bar predmet njihovog interesovanja. Stoga i nečudi što je veliki broj njih snalažljivi u upotrebi novih tehnologija od svojih roditelja. Dete svakako sve oko telefona, instaliranja igrica, gledanja videa, aktivnosti na društvenim mrežama zna jer su mu upravo roditelji i bliža porodica dali telefon u ruke. Možda je videlo od vas, a možda su dečija radoznalost i način razmišljanja doprineli lakoći sa kojom se snalaze koristeći nove tehnologije.
Ne postoji analogno i digitalno roditeljstvo – postoji samo roditeljstvo a želja svakog roditelja je da uradi maksumum da svoje dete osposobi za svet i usmeri na pravi put. To važi i za virtuelni i za stvari život jer se oba prepliću u velikoj meri. Od trenutka kada dete počne da pokazuje interesovanje za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti, takođe odnosi i na digitalni svet. Sredstva se menjaju, ali pretnje ostaju iste. Ako je deci jedna od prvih pravila o bezbednosti ,,ne pričaj sa nepoznatim ljudima na ulici’’, paralelno se mora i objasniti i pravilo ,,ne komuniciraj sa nepoznatim ljudima na internetu’’. To je upravo cilj knjige – da roditeljima objasni da virtuelni svet nije bauk ali da ih pararelno i usmeri kako da najbolje reaguju.
Bezbednost dece na internetu i na društvenim mrežama – vodič za roditelje, Katarina Jonev
Da li treba da nas plaši što su deca IT pismenija od svojih roditelja?
– Ne. Ovo je vek interneta i novih tehnologija i deci su potrebna IT znanja i razvojene digitalne veštine za budućnost. Roditelje ne treba da bude stid ako se njihovo dete bolje snalazi sa spravicama. Činjenica je da roditelji moraju da stiču naknadno znanje o internetu koje njihova deca već imaju. Veliki broj roditelja se zbog sopstvenog neznanja i neiskustva osećaju nesigurnim i nemoćnim, pa o tome i ne razgovaraju sa svojom decom. Osećaju se prilično bespomoćnim, jer ne znaju šta treba uraditi. Аli to ne umanjuje značaj razgovora koji treba da se obavi sa detetom o bezbednom korišćenju tehnologija.
Umeće, ili veština korišćenja Interneta, računara, tableta, pametnih telefona, nije isto što i razumevanje uticaja radnji i akcija koja deca preduzimaju na mreži. Deca ne razumeju uvek koje sve potencijalne opasnosti mogu da se dese. Nema potrebe da kao roditelj znate više od svoje dece o tome šta se dešava u virtuelnom svetu. Ali trebalo bi da znate kako da iskontrolišete situaciju u slučaju da deca naiđu na nešto njima nepoznato, neprikladno ili štetno. I otvorena komunikacija između deteta i roditelja mora da postoji.
Mnogi roditelji se pitaju kako da ograniče detetu vreme koje provodi za mobilnim telefonom i računarom?
– Naša deca svakako previše vremena koriste mobilni telefon, a sada u vreme epidemije covida 19, kad su im obaveze odložene a i nastavu prate delimično od kuće, ta upotreba je još veća. Mnogi roditelji se pitaju šta da preduzmu po ovom pitanju. Ima i onih koji ovome ne pridaju previše značaja, što je velika greška. Sa decom treba raditi! Treba ih usmeravati! Treba sa njima provoditi vreme i upoznati ih, a prilika za to je baš sada! Roditelji, za početak, moraju da postave jasna pravila kada su u pitanju korišćenje interneta i telefona u pitanju. Deci treba odrediti u kom periodu i koliko dugo mogu tokom dana da koriste mobilni telefon, računar i da igraju video igre. Budite spremni da će se deca ljutiti, ali znajte da vikom i zabranama nećete postići veliki efekat, čak ćete ovu dovoljno tešku situaciju učiniti još težom. Pravilnom komunikacijom sa puno pažnje i razumevanja treba objasniti detetu zašto nije dobro da bude non stop ispred ekrana. Sarađujte sa svojim detetom i budite mu uzor u ponašanju – kao što ćete ograničiti dete, ograničite i sebe i svoje vreme sa telefonom. Pred spavanje i tokom porodičnog obroka dete ne treba da koristi mobilni telefon, i dok ne završi sa svojim školskim obavezama i domaćim zadacima. Veliki broj roditelja je rešenje našao i u isključivanju rutera za internet tokom dana, na nekoliko sati, što nije loše rešenje. Ako ste u prilici – uradite to, makar na sat vremena dnevno.
Sa decom treba raditi! Treba ih usmeravati! Treba sa njima provoditi vreme i upoznati ih, a prilika za to je baš sada!
Najbitnije je osmisliti načine kako da na interesantan način provedete kvalitetno vreme sa svojim detetom u vreme pandemije. Zatvoreni prostor i ograničeno kretanje, utiču na vašu decu podjednako kao i na vas. Obrišite prašinu sa kutija starih pre-digitalnih igračaka poput društvenih igara ,,Ne ljuti se čoveče’’, ,,Monopol’’, igre strategije, pa čak i tablić nije loša ideja kada se igra porodično. Ređajte Lego kocke ili slagalice ili igrajte zanimljivu geografiju ili pantomime. Odgledajte zajedno neki crtani film ili porodični film. Ovo je i odlična prilika da usmerite dete da razvije kreativnost poput crtanja, slikanja, pisanja. Preporučite mu lektiru ili neku interesantnu knjigu koju ste vi čitali u njihovim godinama i pričajte o knjizi. Zajedno obavljajte kućne poslove ili radite vežbe makar pola sata dnevno. dajte dobar primer! Kada ste sa detetom, iskoristite vreme na najbolji mogući način.
Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu
Kada je u pitanju bezbednost na internetu, na šta posebno treba obratiti pažnju?
– Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismejavanje. Na velikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji. Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece tako paralelno i roditelja i društva u celini. Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega, na jutjubu, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama. Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju, kakve fotografije kače. TikTok aplikacija je postala izuzetno popularna među mladima ali i izazovi koji se snimaju i postavljaju na ovu društvenu mrežu – deci mašta radi (ali i dokolica) i ne čudi što su se u kratkom roku pojavili razni izazovi od kojih neki mogu da dovedu do teških povreda i ugrožavanja života.
Kako roditelji da se ponašaju?
-Pojedini roditelji misle da višečasovno korišćenje moblinog telefona ne može da naškodi detetu. Međutim, istraživanja pokazuju da učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, pamćenje, izaziva preopterećenost, neusredsređenost, utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, pojavu depresije i anksioznosti, problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, utiče na san i vid, na poimanje sveta i situacija oko nas. Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa, i prisustvo na društvenim mrežama šteti posebno osnovcima, a mogu se razviti i zavisnosti od interneta i od igranja video igrica. Sve ovo su posledice prekomerne upotrebe novih tehnologija, i sve više dece ima problem.
Ne očekujte da deca sama znaju kada je dosta! To morate sami da im kažete i objasnite zašto ne treba da preteruju. Želela bih da istaknem još jednu činjenicu – deca kopiraju ponašanje odraslih. Ako ne želite da vaše dete non stop provodi vreme ispred monitora onda se i vi suzdržite od preterane upotrebe mobilnog telefona i kompijutera (sem ako je u pitanju posao) i dajte dobar primer. Kada ste sa detetom, iskoristite vreme na najbolji mogući način.
Deca često nisu ni svesna da svojim ponašanjem mogu da povrede vršnjaka.
Digitalna tehnologija već je promenila svet, a menja i detinjstvo naše dece. Često se kaže da je današnjoj deci mobilni telefon ,,produžena ruka’’, odnosno da je postao sastavni deo njihovog života. Pošto je virtuelni svet postao bitan deo njihovog realnog života, na nama starijima je da deci i mladima predočimo potencijalne opasnosti i da ih sa njima na vreme upoznamo, zar ne?
– Tako je. Internet poseduje niz prednosti i odličnih kakteristika kao što su lak pristup, potencijalno velika publika iz celog sveta, brza komunikacija i protok informacija, virtuelna prisutnost. Digitalne tehnologije omogućile su deci i mladima olakšano učenje i obrazovanje, jednostavan pristup informacijama, kreativnost, učinile da se njihov glas čuje, da učestvuju u kampanjama podizanja npr. ekološke svesti, savladavanje stranih jezika, pre svega engleskog, olakšale su komunikaciju i povezivanje vršnjaka.
Međutim, postoji tamna strana koja uključuje nezakonite aktivnosti koje štete pre svega deci. Kako bi se sprečila moguća zloupotreba dece i mladih, potrebno je naučiti ih i usmeri i da postanu svesni kako da zaštite sebe i svoju privatnost na mreži. Decu treba uputiti u bezbednosnu kulturu korišćenja interneta i popularnih društvenih mreža. Treba da razvijaju zdrave sajber identitete, da nauče kako da sačuvaju svoju privatnost, da se što manje izlažu rizicima u virtuelnom svetu, da nauče da razlikuju korisne i istinite informacije od lažnih i neproverenih.
Osećaj sramote, bespomoćnosti, bezizlazne situacije, dovode do toga da se mladi ne obraćaju za pomoć, ili to urade prekasno.
Коji su sve oblici sajber ili internet nasilja?
– Оni mogu da uključuju uznemiravanje, slanje neprimerenih ili anonimnih poruka (tekstualnih sms ili čet poruka na društvenim mrežama), pravljenje Fejsbuk stranica koje imaju za cilj ismejavanje i ponižavanje, otkrivanje privatnih informacija o žrtvi, uhođenje, pretnje, širenje i podržavanje negativnih i uvredljivih komentara o žrtvi, ogovaranje, postavljanje izmontiranih fotografija ili objavljivanje privatnih fotografija žrtve, ucenjivanje. Deca mogu biti žrtve i zbog verske, rasne, seksualne, ekonomske različitosti, zbog ljubomore, pa čak i zbog navijanja za protivnički fudbalski klub.
Ko su zapravo nasilnici u sajber svetu?
– Deca često nisu ni svesna da svojim ponašanjem mogu da povrede vršnjaka. Kada biste pitali dete autora ružnih i pogrdnih komentara zašto piše takve stvari, odgovorilo bi da je to zbog zabave, jer to svi drugi rade ili zbog dosade. Ili jer mu se žrtva ne dopada. Nasilnik često dobija za svoje ponašanje podršku, što se ogleda u vidu lajkova i komentara. Lajkovi podstiču nasilnika da nastavi, čime njegova moć i uticaj rastu. Vršnjaci će mu se diviti, ali će ga se istovremeno i plašiti. Drugi će ga oponašati čime se lanac maltretiranja nastavlja. Nasilje i agresija koja je sve prisutnija na društvenim mrežama čini da mladi razviju ravnodušnost, manjak empatije i spremnost da pomognu žrtvi.
Da ponovimo, knjigu, po ceni od 500 RSD + troškovi slanja, možete poručiti na sajtu www.katarinajonev.com kao i na instagram profilu autorke @katarinajonev gde se mogu pronaći informativni i edukativni tekstovi o bezbednosti na internetu.