Važne teme: Materinstvo i roditeljstvo u izmenama i dopunama Zakona o radu

3min
Kako bi mamama pomogli da shvate novine koje za njih nosi novi Zakon o radu koji je pred usvajanjem prenosimo vam analizu koju je pripremio Centar za mame. Zaštita materinstva i roditeljstva neće...

Kako bi mamama pomogli da shvate novine koje za njih nosi novi Zakon o radu koji je pred usvajanjem prenosimo vam analizu koju je pripremio Centar za mame. Zaštita materinstva i roditeljstva neće pretrpeti veće promene u Zakonu o radu, ali izmene i dopune nekih odredbi se ipak dotiču i ove oblasti, neposredno ili posredno. Sledi pregled najvažnijih rešenja koja bi mogla uticati na kvalitet vršenja prava iz radnog odnosa trudnica, porodilja i roditelja.


Slika: sunshinecity/flickr.com

Rad na određeno vreme i posebna zaštita trudnica, porodilja i roditelja

I dalje važi posebna zaštita trudnica, porodilja i roditelja koje imaju ugovore o radu na određeno vreme. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Ova odredba je pretrpela izmenu – poslodavac će moći da otkaže ugovor o radu, ukoliko postoji neki od otkaznih razloga iz člana 179. Zakona o radu. Ovi otkazni razlozi su logično postavljeni, npr. neispunjavanje radnih obaveza, ili kršenje radne discipline, kao i neke druge okolnosti za koje trudnoća, porođaj i roditeljstvo ne mogu biti opravdanje.


Zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo, a rešenje o otkazu ugovora o radu koje bi eventualno dobio, bilo bi ništavno. U ovom delu odredbi nije se ništa promenilo u odnosu na važeći propis, osim što je terminologija usklađena i precizirana.


Rad na određeno vreme je inače detaljnije regulisan, ali uz ozbiljne nedostatke. Predlog sindikata da se procentualno ograniči broj zaposlenih na određeno vreme i radno angažovanih bez radnog odnosa kod poslodavca, kao ni o broju sukcesivnih ugovora koje poslodavac može ponuditi zaposlenom bez obzira na opis poslova, nije prihvaćen. Tako će poslodavac i dalje moći da zapošljava neograničen broj lica na određeno vreme, po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Potom, trajanje rada na određeno vreme je produženo na 24 meseca (što je samo po sebi dobro) ali je regulisano da poslodavac sa zaposlenim može da zaključi neograničen broj ugovora o radu u tom periodu, što će samo pospešiti zloupotrebe angažovanja zaposlenih na po mesec dana kako bi se obezbedila njihova „poslušnost“ i sprečilo reagovanje na nezakonite uslove rada kod poslodavca (npr. zabranu organizovanja sindikata, neplaćanje prekovremenog rada, uskraćivanje prava na godišnji odmor, i slično). Konačno, pravilo koje je uvedeno, da poslodavac po isteku maksimalnog perioda trajanja ugovora na određeno vreme sa pojedinim kategorijama zaposlenih može da zaključi novi ugovor na određeno vreme sa istim ili drugim pravnim osnovom, praktično obesmišljava ceo koncept ograničenja rada na određeno vreme.


Rešenje o posebnoj zaštiti trudnica iz članova 89. i 90. Zakona o radu, prošireno je i na majke koje doje decu. Istovremeno je otklonjeno pogrešno računanje vremena trudnoće (32 + 8 nedelja, gde je bilo zanemareno da trudnica u poslednjih 4 – 6 nedelja trudnoće počinje da koristi porodiljsko odsustvo), tako da prema izmenjenom rešenju, zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Poslodavac je dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo. Takođe, zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.


Prava zaposlene trudnice i majke su, dakle, precizirana u skladu sa sudskom praksom i zahtevima za harmonizaciju sa međunarodnim instrumentima, što je svakako pozitivan pomak u regulisanju njihovog položaja kod poslodavca.
Takođe, u članu 98. koji se odnosi na prava roditelja ili staratelja, odnosno lica koje se stara o …. ispravljena je greška koja je figurirala od samog donošenja Zakona o radu 2005. godine – ova lica imaju pravo na nepuno radno vreme, ali ne kraće od polovine radnog vremena, a ne na skraćeno radno vreme kako je do sada stajalo u toj odredbi.


Ostale odredbe koje mogu biti od značaja za materinstvo i roditeljstvo

Neke druge odredbe koje bi potencijalno mogle biti od značaja za položaj trudnica, porodilja i roditelja, ali se ne odnose direktno na njihov status ili položaj, tiču se svih zaposlenih ili radno angažovanih lica ili lica koja traže zaposlenje, a pojedini aspekti njihove primene mogu imati posrednog uticaja i na ostvarivanje pojedinih prava ovih specifičnih kategorija.


Definicija zaposlenog nije promenjena; ovo znači da lica koja nemaju ugovor o radu, već rade prema nekim drugim ugovorima (o delu, o obavljanju privremenih i povremenih poslova) i dalje neće moći da uživaju čitav niz prava koja ostaju rezervisana za radni odnos, bez obzira koliko dugo se nalaze u statusu „privremenog“ radnog angažovanja. Ovo je naročito važno zbog činjenice da će, imajući u vidu proširena prava trudnica, porodilja i roditelja, kako je opisano u prethodnom tekstu, poslodavci uglavnom pokušavati da radno angažuju određene kategorije lica u modalitetima van radnog odnosa. Nema ni odredbi o agencijama za privremeno zapošljavanje – značajan broj od nekoliko desetina hiljada zaposlenih na ovaj način ostaje i dalje u pravnom vakuumu. Takođe, imajući u vidu da ništa nije učinjeno da se Zakon o radu poveže sa odredbama o postupku za zaštitu zaposlenih iz Zakona o zabrani diskriminacije, sva zaposlena lica kao i lica koja traže posao i dalje će imati značajne probleme u postupcima povodom izvršene diskriminacije – dakle, njihovo pravo na sudsku zaštitu u slučajevima diskriminacije pri zapošljavanju, na radu i u vezi sa radom, i dalje ostaje nedorečeno…


Celokupan tekst pročitajte na sajtu centarzamame.rs




Centar za mame je udruženje građana koja se zalaže za radna prava mama, organizuje besplatne treninge i radionice, umrežuje i podržava mame i promoviše zdrav i aktivan stil života. Vizija Centra za mame je Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj zabiće zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal.


Pratite ih na Facebook strani Centar za mame ili na Mame pišu na NajboljaMamaNaSvetu.com.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *