Još dok je beba u stomaku njen razvoj između ostalog zavisi i od fizičke aktivnosti majke. Ako zbog određenih okolnosti žena mora da miruje, njena beba će takođe biti manje aktivna. Zato je važno da trudnice koje ne smeju da idu na posao, puno se kreću ili rade nešto teško znaju da je neophodno da se umereno kreću po kući ili odlaze u kratke šetnje napolju kako bi podstakle svoje bebe na aktivnost. Ili ako moraju da leže u krevetu onda češće menjaju položaj, okreću se sa jedne na drugu stranu, izvode lagane vežbe koje ni na koji način neće ugroziti trudnoću. Bebe koje su neaktivne u stomaku često su i nakon rođenja previše mirne i slabo zainteresovane za interakciju sa roditeljima i okruženjem.
Nasuprot tome ako je žena stalno aktivna, u pokretu je, retko se odmara, njena beba će veći deo vremena takođe biti aktivna, nekada i preplavljena hormonima stresa pa će često biti uznemirena i kada se majka umiri. Ovim bebama će biti teško da se umire kada se rode jer nisu imale dovoljno iskustava odmaranja u stomaku. Nekada imaju problem da se uspavaju ili se često bude i mogu da se smire samo dok ih roditelji nose u rukama i šetaju sa njima.
Bebe uče i pre rođenja, naročito u poslednja tri meseca trudnoće tako da možemo da ih umirimo ili pobudimo kada se rode na isti način kako su to mame radile dok su bile u stomaku, milovanjem ili nežnim lupkanjem, ljuljanjem ili nošenjem, kretanjem koje im je već poznato.
Da bi dete učilo potrebno je da prvo postigne optimalno stanje pobuđenosti, spremnosti za akciju. To znači da pre svega mora da bude sito i naspavano a zatim dovoljno smireno i zainteresovano da uči nešto novo. Tu je roditelj ili odrasli koji brine o detetu da vodi računa o pravilnim ritmovima spavanja i hranjenja kao i o aktivnostima primerenim detetu, njegovom uzrastu, razvojnim potrebama ali i specifičnim karakteristikama samog deteta.
Svako dete ima jedinstveni način kako prima, obrađuje informacije koje dolaze iz spoljašnjeg okruženja ali i iz njega samog i kako prilagođava svoje ponašanje u obliku odgovora na stimulanse. Neka deca bolje reaguju na vizuelne, druga na auditivne a treća na taktilne doživljaje. Tako će prvi najradije da gledaju nešto, drugi da slušaju a treći da dodirom upoznaju nove stvari. Ukoliko dete nema posebo izraženo izbegavanje nekog načina primanja informacija, ili nema jaku potrebu da isključivo na jedan način doživljava predmete i ljude već ima samo preferencu prema jednom od sistema preko koga najviše uči znači da se radi o uravnoteženom senzo-motornom razvoju.
Uloga roditelja i odraslih koji brinu o detetu je da tu individualnost uoči i da je poštuje kada aktivno stimuliše dete. To se odnosi na uređenje okruženja u kome dete boravi, prostor, igračke koje mu nudimo, ritam hranjenja, spavanja i budnosti. Prostorija u kojoj dete provodi najviše vremena kada je budno mora da bude prilagođena njegovim potrebama da istražuje u skladu sa njegovim uzrastom.
Deca do 3-3,5god uče senzo-motorički, znači da sve sa čim su u kontaktu mora prvo da prođe kroz njihova čula a to su čulo vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže, osećaja tela u prostoru (propriocepcija). Zato je važano da okruženje bude pripremljeno na način koji odgovara detetovoj individualnosti kako bi njegov razvoj tekao uravnoteženo. Svako prenaglašavanje određenih stimulacija koje nisu u skladu sa detetovim potrebama i načinom na koji ono uči nove stvari može da poremeti detetov razvoj.
Kada govorimo o aktivnoj stimulaciji to nikako ne znači da dete neprestano treba podsticati da nešto radi, kupovati mu edukativne igračke ili ga voditi na određene aktivnosti kojih je danas previše i često mogu negativno da utiču na dete. Naročito ne treba dete zatrpati gomilom igračaka, slikovnica i ostaviti ga da se u tome mnoštvu samo snalazi ili ga prepustiti nekom vidu zabave.
Aktivna stimulacija podrazumeva pre svega dobro poznavanje deteta, njegovih sposobnosti i preferenci, poznavanje razvojnih potreba na određenom uzrastu i omogućavanje detetu da se razvija na zdrav i uravnotežen način u sretnu i samostalnu osobu.
Autor: Snežana Milanović, Centar za korektivnu gimnastiku
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs