Uverenja su važan deo našeg života jer u zavisnosti od toga šta verujemo da (ne) možemo zavisi i da li ćemo i šta ostvariti, bilo da je privatno bilo da je poslovno. Neka svoja uverenja naglas izgovaramo – Ma ne mogu ja to, Nije to za mene, Nisam ja za to, To kod mene ne funkcioniše… Međutim, postoje i ona koja su dublje u nama, kojih često nismo svesni u dovoljnoj meri da ih prepoznamo i verbalizujemo, ali ona svakako „rade“ u nama i to se vidi po rezultatima koje imamo u bilo kojoj oblasti života.
Za početak je korisno da znamo kako nastaju uverenja, kako mi to za neke stvari verujemo da možemo, a za neke ne?
Uverenja mogu biti rezultat ličnog iskustva (pozitivnog ili negativnog) na osnovu kojeg smo shvatili koje su naše granice (mentalne, emotivne, fizičke) i doneli odluku da ćemo ili pokušati da ih proširimo ili ostati tu gde jesmo. I to su ona uverenja koja jasno prepoznajemo i zbog kojih neke stvari doživljavamo kao izazov i želimo da ih isprobamo, a druge kao prepreku pred kojom se povlačimo. Ona dublja, podsvesna uverenja nastaju kao kombinacija iskustva i verbalnih (kritika) i neverbalnih poruka (pogled neodobravanja, prezira, pa čak tišina kao odgovor na pitanje), koje smo dobijali u detinjstvu, najčešće od roditelja. Ona su uglavnom duboko u nama i predstavljaju jake kočnice i lična ograničenja. Prepoznaju se u situacijama kada osoba ima sve kapacitete za ostvarivanje nekog cilja, pravljenja promene, ali joj to ne polazi za rukom ili i ne pokušava. Nepovoljan ishod samo ojačava uverenja, očekivanje da će svaki sledeći put rezultat biti isti i na kraju dovodi do odustajanja.
Dva najčešća uverenja su u vezi sa novcem i ljubavlju, i to se vidi kroz odluke i ponašanja osobe. Spektar uverenja je raznobojan od toga da neko ne veruje u svoju vrednost, u to da je vredan pažnje, da je vredan nečijeg vremena, da zaslužuje poštovanje, da zaslužuje da bude plaćen za svoj rad, do toga da ako želi da ga neko voli (šef, muž, deca, kolege, prijatelji…), to mora da zasluži nekim svojim ponašanjem.
Dva najčešća uverenja su u vezi sa novcem i ljubavlju, i to se vidi kroz odluke i ponašanja osobe.
Na primer, osoba ima visoko obrazovanje, solidno radno iskustvo, ali ne aplicira za višu poziciju koja se otvorila u njenoj kompaniji. Ili, žena se vratila sa porodiljskog i prihvata sve poslove koje joj daju iako nisu u njenom domenu rada! Ili, osoba radi toliko da često ostaje prekovremeno u firmi iako ne dobija naknadu za to, a radi i vikendom. Ili, žena koja je potpuno zdrava i ima sve uslove za dolazak bebe, ne uspeva da ostane u drugom stanju. Ili, odrastao muškarac živi i dalje sa roditeljima iako ima odlično plaćen posao i sve uslove da se osamostali. Ili, roditelji koji se stalno preispituju da li su dovoljno dobri i previše udovoljavaju deci ili im popuštaju… Primera ima bezbroj!
Takođe je zanimljiva je i obrnuta situacija, da osobe koje nemaju vrhunske rezultate na poslu ili imaju srednje obrazovanje, sa lakoćom se prijavljuju za odgovornija i plaćenija radna mesta i dobijaju ih! Ili, devojka koja, po društvenim kriterijumuma izgleda prosečno, ima brojne udvarače. Ili, osoba sve što počne završi sa manjim ili većim uspehom, ali opušteno, bez ikakve tenzije…
Razlika između prve i druge grupe je u uverenjima. Potpuno je fantastično kako ljudi sa pozitivnim uverenjima idu kroz život sa lakoćom i svuda vide šansu, dok ovi drugi vide prepreke i teško ili nikako ostvaruju ciljeve. Naravno, nije sve tako crno-belo, jer ima i drugih faktora koji utiču na postignuća neke osobe, ali nikako se ne sme zanemariti značaj uverenja. Jasno je da ovde više „trpe“ ljudi koji su pod uticajem onih negativnih, jer ukoliko se ove i slične situacije ponavljaju duži vremenski period osobe će zaista „živeti to što veruju“, prestaće da pokušavaju, pa čak i da se nadaju da je moguće da ostvare svoje snove.
Dobra stvar sa uverenjima je ta da se ona mogu menjati, a prvi korak ka tome je njihovo osvešćivanje, prepoznavanje i priznavanje.
Dobra stvar sa uverenjima je ta da se ona mogu menjati, a prvi korak ka tome je njihovo osvešćivanje, prepoznavanje i priznavanje. Nekada će osoba sama uočiti obrazac ponašanja i to će joj biti dovoljno da potraži podršku terapeuta, kouča, psihologa koji će joj pomoći da „razbije šablon“ ponašanja koji je stvorila. Nekada osoba neće biti svesna da iza njenih „neuspeha“ stoji lična blokada, ali će potražiti pomoć da bi ostvarila neki cilj. Tada će kroz razgovor ili specifičnu koučing ili neku drugu metodu doći do odgovora da zapravo sama sebi stoji na putu i kroz ciljane tehnike „osloboditi“ sebe blokade i pritiska. A, ako je cilj bolje radno mesto, viša pozicija, veća plata, bolji uslovi rada, ostvarivanje partnerstva, potomstva… onda svakako vredi raditi na tome.