Školovani smo u sistemu koji nas nije kako treba pripremio za budućnost. Niko nije mogao da predvidi kako će se stvari razvijati i koja znanja će nam biti potrebna. Ta činjenica je istinita i danas. Još uvek nismo u stanju da predvidimo budućnost. I pitamo se kako onda našu decu da pripremimo za ono što će ih dočekati kada porastu?
Rešenje postoji, a to je da ih učimo da se prilagode, da se bave promenama, da se pripreme za bilo šta što može da ih snađe istovremeno ih ne pripremajući ni za šta konkretno.
Ono što je deci potrebno jeste skup veština koje će ih najbolje pripremiti za neizvesnost koja ih čeka:
Postavljanje pitanja
Ovo će detetu biti od velike koristi prilikom učenja. Ono što najviše želimo je da dete može samo da uči i tako proširuje svoja znanja. Na ovaj način ćemo biti mirni jer mi treba da naučimo decu samo osnovne stvari dok će ostale sami učiti kroz život.
Srećom, postavljanje pitanja se kod dece javlja prirodno a naše je samo da ih ohrabrimo i podstaknemo da nastave da pitaju. Najbolji način da to uradite je da, kada se nađete sa detetom u nekoj novoj situaciji, vi budete ti koji će postavljati pitanja i sa detetom naći odgovore na njih. Ipak ste vi najbolji model za učenje. Kada dete dođe u situaciju da postavlja pitanja obavezno ga nagradite za to. Obratite pažnju na vašu reakciju i nemojte grditi dete ako je pitanje nezgodno. Ono ima želju za znanjem, imajte to na umu.
Slika: flickr.com/Edson Hong
Rešavanje problema
Ako dete ume da rešava problem to znači da može da se snađe u mnogim izazovnim situacijama. Nove situacije mogu biti zastrašujuće za sve nas ali to je jednostavno samo još jedan problem koji treba rešiti. Nova veština, novo okruženje, nove potrebe …. to su samo prosti problemi koje treba savladati.
Učite vaše dete da rešava problem tako što će koristiti već postojeća rešenja jednostavnijeg problema i prilagoditi ih za rešavanje onog složenijeg. Dozvolite zatim detetu da samo reši neke jednostavnije probleme. Ne pribegavajte skraćivanju puta tj. davanju rešenja detetu. Dozvolite mu da se nosi samo sa problemima i nagradite napore koje ulaže. Na ovaj način dete će razviti dovoljno poverenja u svoje sposobnosti i lakše se suočavati sa novim izazovima.
Rad na projektima
Svakodnevno na poslu i u kući susrećemo se sa raznim projektima koje radimo, koje treba da završimo i to obično u nekom određenom roku. Projekti su razni kao na primer: pisanje blog-a, organizacija puta sa porodicom, predstavljanje novog proizvoda u firmi i sl.
Pustite dete da radi neki projekat sa vama a zatim mu polako ostavljajte da sve više i više radi samo na nekim projektima. Kako mu raste samopouzdanje pustite ga da više radi samo. Kada nauči da radi samo na projektu biće ih sve više i sve više će se radovati njima.
Traganje za strašću
Ono što obično stvarno podstiče čoveka da non stop ide ka napred nisu ciljevi, disciplina, nagrade, motivacija i sl. već strast. Obično kada ste toliko uzbuđeni zbog nečega da ne možete da prestanite da mislite na to, baš na to se i fokusirate i totalno mu se posvetite. Pomozite detetu da nađe stvari koje ga najviše uzbuđuju, koje kod njega bude strast i ono će uživati u tome što radi. Ne obeshrabrujte nikakav interes već ga podstaknite i podržite.
Prihvatanje nezavisnosti
Dete treba da uči da se što više oslanja samo na sebe. Naravno, malo po malo. Polako ga podstičite da radi samostalno. Učite ga kako nešto da radi, pokažite, pomozite, pa smanjite pomaganje i na kraju mu dopustite da samo uradi pa makar to bilo i sa greškom.
Podstaknite ga i pružite mu podršku i tako omogućite da oseti uspeh ali i da popravi greške koje napravi. Jednom kada nauči da bude samostalno, dete će naučiti da mu ne treba neko ko će mu govoriti šta da radi već da može to i samo.
Da budu srećni sami sa sobom
Roditelji sve više ulažu napor da udovolje detetu, da mu olakšaju život, da ga zaštite od svega kako bi mu pružili samo sreću. Ali kada dete poraste ne nauči kako da bude srećno. Dete se veže za neku osobu ili počne da traži sreću u nečemu kao što je hrana, igrice, internet.
Detetu je potrebno da od najranijih dana uči da može da bude srećno samo sa sobom. Dajte mu prostora da budu samo od najmlađeg uzrasta i dopustite da se sam igra, zamišlja, čita i imaće najvredniju sposobnost. Dajte mu privatnost. Zajedničkog vremena će biti puno, ne brinite.
Saosećanje
Ovo je jedna od važnijih osobina. Ovo nam je potrebno da bismo dobro funkcionisali sa drugim ljudima, da bismo brinuli za druge pre nego za sebe, da bismo bili srećni kada su drugi srećni. Pokažite detetu pravi model. Budite saosećajni sa njim, ali i sa drugima. Pokažite empatiju tako što ćete pitati dete šta misli kako se neko drugi oseća i izrazite svoje mišljenje o tome kako vi mislite da se drugi osećaju. Kada god imate prilike pokažite detetu kako možemo da umanjimo bol i tugu drugih, kako da učinimo druge srećnijim i zadovoljnijim i kako to može da nam se vrati.
Tolerancija
Često se dešava da rastemo u sredini u kojoj su svi isti, ne samo po ponašanju već i po izgledu. I onda kada se nađemo u situaciji u kojoj se susrećemo sa različitim ljudima to može da šokira, iznenadi, uznemiri ali i da probudi strah u nama. Izložite dete različitostima kao što su druge rase, vere i seksualne orjentacije. Pokažite mu da ne da je sasvim u redu da se bude drugačiji već različitost čini život lepšim.
Suočavanje sa promenama
Verovatno će ovo postati jedna od važnijih veština u toku odrastanja deteta jer se svet stalno menja. A biti u stanju da se promene prihvataju, da se upravlja i usmerava promenama biće pravo umeće. Ova veština se uči ceo život. Krutost je manje od pomoći od fleksibilnosti.
Moramo pokazati detetu da su promene u redu i da se možemo prilagoditi novim uslovima. Život je avantura, neće uvek biti onako kako smo zamišljali, moraćemo da izmenjamo planove ali to je deo uzbuđenja.