Budimo realni, svakome se desi da povremeno viče na dete. Ipak, niko se time ne ponosi i svaki roditelj se nakon vikanja oseća loše i grize ga savest jer zna da je pogrešio. Dobra vest je da postoji način da situaciju popravite, važno je samo da reagujete što pre.
Evo nekoliko stvari koje mogu da vam pomognu u tim trenucima kako bi se bolje osećali i vi i vaše dete:
Smirite se
Obično vičemo jer smo napeti, nezadovoljni, isfrustrirani, besni, neprimetni ili smo preplavljeni bilo kojim drugim intenzivnim osećanjima. Posle vikanja ova osećanja ne mogu magično da nestanu, čak se osećamo još gore. Počinjemo da osećamo napetost, uznemirenost i krivicu. Ako dopustimo tim osećanjima da lutaju okolo stvari se neće popraviti.
Tada je potrebno da udahnete duboko i date sebi par minuta da se smirite, razjasnite sa sobom sopstvena osećanja i dopustite stresu da bar malo prođe.
Sasvim je u redu da kažete detetu da vam treba par minuta da se smirite. Tako ćete biti odličan uzor. Jer, kada se izgubi kontrola potrebno je razmisliti o svojim osećanjima, smiriti se i odlučiti koji je sledeći korak.
Slika: Beau Maes/flickr.com
Izvinite se
Kada se smirite potrebno je da se izvinite.
Ovo se odnosi na vas i vaše postupke u toku vikanja. Izvinite se za vikanje. Izvinite se za to što ste uplašili vaše dete. Izvinite se zato što niste umeli da se izborite sa situacijom na bolji način. Izvinite se zato što ste pogrešili.
Deca treba da nauče da smo mi svi živa bića koja greše. Ali i da, kada se greške dese, treba da preuzimamo odgovornost za njih i da se izvinimo.
Slika: Donnie Ray Jones/flickr.com
Objasnite
Posle izvinjenja nekada je potrebno i objašnjenje. Potrebno je deci objasniti zašto ste bili besni. Pored buke taj bitan detalj obično ostane nejasan. Ili treba da objasnite deci zašto niste uspeli da se izborite bolje sa situacijom. Ne možete da očekujete od dece da razumeju vaš umor, nezadovoljstvo ili nešto treće, osim ako im vi to ne objasnite.
Treba da se trudimo i da radimo na tome da budemo bolji. Da objasnimo sebi i deci kako je moglo bolje da se izađe na kraj sa tom situacijom.
Slika: Oleg Afonin/flickr.com
Postavite sebi cilj
Smirivanje, izvinjavanje, objašnjavanje neće učiniti da inicijalni okidač nestane, zato je potrebno da sebi postavite viši cilj.
To može da bude na primer miran razgovor sa detetom i definisanje načina ophođenja prema problemima. Ili možda treba da priznate koje vas to stvari stresiraju i da radite na tome da ih se rešite. Ili jednostavno treba da smislite pozitivan odgovor na sve probleme koji je uvek konstruktivniji od vikanja.
Slika: Alexander Rentsch/flickr.com
Povežite se sa detetom
Roduteljski ispadi su dobar podsetnik za povezivanje sa detetom.
To je odličan način da pokažete da niste ljuti i da vam je žao, i da predupredite slične situacije u budućnosti. Ako smo mi voljni da provodimo više vremena sa decom i povezujemo se sa njima, onda oni (ali i roditelji) pokazuju više volje da slušaju, prihvate granice i diskutuju bez ljutnje.
Slika: Gordon/flickr.com
Budite blagi prema sebi
Umesto da vas grize savest za svaku sitnicu, imajte milosti prema sebi. Svako greši i vi radite na tome da budete bolji. Tako gledano, vi ste dobar roditelj. Odbacite osećaj krivice i samo napred.