Prava deteta određena su Deklaracijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta od 20.novembra 1959. godine i Konvencijom o pravima deteta iz 1989.godine. Konvencija počiva na četiri temeljna principa: pravo na život, opstanak i razvoj, nediskriminacija, najbolji interes deteta i uvažavanje mišljenja deteta. Konvencija ističe prava i odgovornost roditelja, odnosno proširene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava, shodno njegovim razvojnim mogućnostima. Nažalost, puno je zabluda o pravima deteta, evo onih najvažnijih:
[shortslider ids=’ 31495, 31496, 31497, 31498, 31505, 31500, 31501, 31502′ titles=’Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima., Neka prava su važnija od drugih., Konvencija ne obavezuje jer nije zakon., Deca imaju pravo da rade šta hoće., Mala deca ne mogu da donose odluke., Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka., Više prava za decu – manje prava za odrasle., Dajemo deci prava – a šta je sa njihovom odgovornošću? ‘ descs=’
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da će se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta. Slika: US Mission Geneva/flickr.com.
|NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje. Slika: angela7dreams.
|NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRJ, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav. Slika: Hipnos/flickr.com.
|NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu. Slika: McBeth/flickr.com.
|NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke. Slika: dontshoot.me!/flickr.com.
|NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo. Slika: kelsey ann demarcus/flickr.com.
|NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast. Slika: Facundo Prámparo/flickr.com.
|NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu. Slika: robynejay/flickr.com. ‘]
Zadatak odraslih je da se podsete i prihvate svoje obaveze i odgovornost prema deci! Doprinesite tako što ćete ovaj članak podeliti sa vašim prijateljima na društvenim mrežama.
Izvor: Osnovna škola “Kosta Đukić”, Mladenovac
Pročitajte i: Međunarodni dan deteta: Obrazovanje na prvom mestu