Kad čuje bezobrazan odgovor iz usta svog tinejdžera, vidi nagomilane kućne poslove ili loše ocene, retko koji roditelj ne pomisli na zabranu izlazaka kao kaznu. Pre nego što upadnete u njegovu sobu besni zbog nečega što jeste ili nije uradio, prvo razmislite o tome šta želite da postignete ukidanjem izlazaka.
Motivi i istrajnost u ovakvoj kazni se razlikuju od porodice do porodice. Neki roditelji kažu da je to najefikasniji način da se poštuju pravila, dok drugi ovu kaznu ne koriste.
Čemu zabrana izlazaka?
Kao odrasli shvatamo da, ako želimo da se zabavljamo, prvo moramo da budemo odgovorni. Ako nismo zaradili novac sigurno nećemo moći ni da kupimo ništa od zabavnih stvari. Ako kasnimo na posao ili ne obavljamo radne zadatke, teško da ćemo taj posao uopšte zadržati. To su osnovna pravila kojih se odgovorne odrasle osobe pridržavaju jer su svesne posledica.
U želji da naučimo decu obavezama i pomognemo im da odrastu u razumne i odgovorne osobe, uvodimo kazne za izbegavanje ili neobavljanje različitih zadataka. Jeda od najpolularnijih je zabrana izlazaka. Nedostatak odgovornosti automatski dovodi do nedostatka zabave za tinejdžere, kao i za odrasle. Taj koncept je sasvim logičan i dobar ukoliko se sprovodi na pravi način. Međutim, ako se ne sprovodi kako treba, ne daje apsolutno nikakve rezultate.
Pre svega potrebno je jasno definisati ovu vrstu kazne. Šta ona podrazumeva? Da li se zabranjuje samo izlazak iz kuće? Šta je sa gledanjem televizije? Da li deca mogu da koriste mobilne telefone? A računar i društvene mreže? Ako unapred odlučite šta zabrana u stvari podrazumeva, čitav proces će biti efikasniji. Dete će unapred imati iscrtane granice. Baš kao što odrasli znaju da će ako ne plaćaju telefonske račune biti isključeni i tinejdžer treba da bude svestan posledica nepoštovanja pravila.
Kako sprovoditi kaznu
Pridržavanje pravila svake zabrane je izuzetno važno za uspešnu korekciju ponašanja. Ukoliko je dete svesno da ga nakon bezobraznog odgovaranja očekuje nedelju dana bez mobilnog telefona, gledanja TV programa, igranja na računaru i druženja sa prijateljima, uz dodatne kućne obaveze, razmisliće da li je kršenje pravila vredno toga. Međutim, ako zna da će se izvući i samo sa zabranom izlazaka, ali da prijatelji mogu da ga posećuju i dalje, može da odluči da se nepoštovanje isplati.
Čak i kada imate pripremljen plan za kaznu, uvek može da se desi neka posebna ili neuobičajena situacija koja zakomplikuje stvari. Možda jedan od drugova vašeg sina dobije priliku kakva se pruža jednom u životu i pozove vaše dete da mu se pridruži. Moguće je i da se desi nešto u školi i vaša tinejdžerka ima potrebu da bude sa svojim drugovima ili je detetu potrebna dodatna podrška koju vi ne možete da mu pružite. Ovakve situacije mogu da budu zaista teške. Psiholozi se ne slažu u potpunosti koja je najbolja reakcija roditelja u takvim okolnostima. Neki kažu da je zabrana izlazaka kao zatvorska kazna, gde čuvar ne pušta zatvorenike napolje bez obzira šta se desilo u spoljnjem svetu. Drugi kažu da zabrana izlazaka ne treba da onemogućava dete da iskusi događaje u stvarnom životu, da se razvija, raste i napreduje. Za roditelje su takve okolnosti jednako zbunjujuće.
Konačna odluka je ipak samo na roditelju. Niko drugi ne može da odluči da li je neka situacija dovoljno ozbiljna da se zaobiđu pravila koja ste postavili na početku. Jedini problem je u tome da kasnije pronalaženje situacija u kojima se pravila zaobilaze može da postane veoma lako. Ako je vaše dete tokom školske godine 5 puta bilo kažnjeno i svaki put ste pronašli neki izgovor da mu skratite kaznu ili je ukinete, trebalo bi da razmislite o okolnostima u kojima ga oslobađate odgovornosti, jer to je ono što u stvari radite.
Buntovnik bez/sa razlogom
Mnogi roditelji smatraju da je najteži deo istrajavanja u primenjivanju kazne manipulacija, svađe, testiranje volje i živaca kada se njihov tinejdžer ne slaže sa idejom da je kažnjen. Kada situaciju posmatrate spolja, najlakše je reći – ne ulazite u rasprave. Deluje sasvim jednostavno objasniti da je to kazna za kršenje pravila, ali tinejdžeri umeju namerno da provociraju i testiraju strpljenje, pa ostati smiren nije tako lak zadatak. Posebno kada su dovoljno odrasli i mudri da umeju da taktiziraju.
Neretko dodatna kazna usledi nakon verbalnih protesta ratobornog tinejdžera koji se ne slaže sa zabranom izlazaka. Bilo da kao dodatnu kaznu uvodite nove kućne obaveze ili ukidate neke od povlastica koje su preostale, to ne uspeva baš uvek. Deca ovog uzrasta imaju potrebu da pokažu da su nezavisni i da ne možete da ih kontrolišete. Tako se možete naći u situaciji da je vaše dete izašlo iz kuće uprkos zabrani ili je uključilo kompjuter i pored vaše izričite zabrane. U takvim situacijama povećavanje kazne je opasna stvar ukoliko niste sasvim sigurni da ste u mogućnosti da je sprovedete. Nastojte da ostanete smireni i izbegnete situaciju iz koje ćete kasnije morati da smišljate strategiju za povlačenje.
Kada tinjedžer počne da se opire kažnjavanju i počne da se ponaša na način koji zaista nije prihvatljiv, promena scenarija je uvek najbolja opcija. Vaše dete više nema pet godina i razmišlja na sofisticiraniji način. U redu je da ga pustite da kaže šta ima na umu. Pitajte ga šta sam misli da bi bile prihvatljive posledice za njegovo ponašanje. Pitajte ga šta misli da bi bile posledice za takvo ponašanje u “stvarnom svetu”.
Prevaziđite svađu tako što ćete je pretvoriti u komunikaciju. To ne znači da treba da automatski promenite kaznu, čak štaviše, treba da držite svoju poziciju. Jednostavan preokret kakva je mogućnost da vaš tinejdžer objasni šta oseća i uključi se u konverzaciju na pristojan način je mnogo efektivnija od međusobnog vikanja.
Zapamtite da stvar nije u tome da sve vreme budete savršeno hladnokrvni niti da nastojite da osvojite nagradu za najpopularnijeg roditelja godine. U ovakvim situacijama vaš cilj je da naučite svoje dete posledicama koje razmuno može da očekuje u svetu odraslih gde ga neće tretirati kao kod kuće i nailaziće na možda trećinu dobre volje koju mu ukućani pokazuju. Dakle, kažnjavanje zabranom izlazaka može da bude sasvim od koristi za tinejdžera posebno ako imate jasnu sliku o tome šta želite da postignete i spremni ste da istrajete u tome.
Da li su vas roditelji kažnjavali zabranom izlazaka i kako je to delovalo na vas?