Pokret “No kids allowed” (zabranjeno za decu) koji je nastao u SAD sada se širi i Evropom. Sve je više hotela, restorana, bioskopa namenjenih samo i ekskluzivno odraslim ljudima. Otkuda potreba za ovakvim “merama” i da li su one ispravne ili ne?
Neki hoteli u Švedskoj (koja ima jednu od najrazvijenijih socijalnih politika) ne primaju decu ispod 12 godina. Tako je i u Španiji, Nemačkoj, Švajcarskoj … Malo po malo, sve je više kafića i čitavih turističkih sela koji ne primaju decu. Web sajt leavethembehind.com nudi liste hotela i ponuda za destinacije namenjene samo odraslima. Cilj je stvaranje jedne vrste oaze mira, daleko od dečijeg plača i vriske.
U Americi se na nekim restoranima i kafićima mogu pročitati natpisi tipa: “Dečije vrištanje neće biti tolerisano” ili jednostavnim zabranama za decu nakon 17h.
A u avionu …
Ryanair, jedna od najpoznatijih evropskih low-cost kompanija organizuje i letove bez dece. Ova kompanija je odlučila da izađe u susret značajnom broju putnika koji je spreman da plati više kako ne bi putovao sa tuđom decom. Naime, puno ljudi se žali na decu koja udaraju u sedišta, vrište i jure po uskom hodniku aviona čim on poleti, kriveći za to njihove roditelje koji nemaju obzira prema drugima ili ne znaju da vaspitaju decu.
Šta se u stvari dešava?
Savremeni roditelji su po mnogo čemu različiti od prethodnih generacija i sve je više onih koji smatraju da biti roditelj ne menja i ne uslovljava život. Puno njih misli da i kao roditelj ima svako pravo na ostvarenje svih svojih želja u vezi izlazaka, hobija, slobodnog vremena kao i pre dece. Manje je roditelja koji bi da se “žrtvuju” i jednostavno vode decu svuda sa sobom. Psiholozi primećuju da je sve više dece “u svetu odraslih” i da svojim prisustvom ona utiču na okolinu od koje očekuju da im se potpuno i uvek prilagodi.
Deca, međutim, imaju svoj ritam i ne mogu da prate odrasle. Prirodno je da za njih postoje zabrane, i ovde se misli na zabrane koje pomažu vaspitanju, one koje uče šta se može a šta ne i šta je lepo a šta ne. Ako roditelji ne uče decu lepom ponašanju kako je moguće ne žaliti se na njih?
Postoji i druga strana
Istovremeno sa širenjem ovog pokreta grade se i posebni delovi na aerodromima gde su deca više nego dobrodošla, proširuju se liste hotela za porodice sa posebnim sadržajima za najmlađe i veliki broj restorana ima spremne stolice za bebe i deo za presvlačenje u toaletu. Deca ipak jesu svuda prihvaćena i misli se na njih.
Šta vi mislite? Da li je po vama ova tendencija ispravna ili pogrešna? Da li i vama nekada zasmetaju nevaspitana deca? Mislite li da se ovde radi o želji za mirom ili netoleranciji i diskriminaciji?
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.