Tamna strane "džank" (junk) hrane je poznata. Nekoliko istraživačkih studija je ukazalo da brza hrana i višestruko procesuirani proizvodi utiču na porast dečije gojaznosti, bolesti srca, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Što se više jede ova vrsta hrane, manja je verovatnoća da se u organizam unose potrebne esencijalne hranljive materije.“Junk food” ima loš uticaj na opšte zdravlje kao i zdravlje mozga. Evo nekoliko veoma štetnih efekata “junk” hrane:
Problemi sa pamćenjem i učenjem
Ishrana bogata šećerom i mastima može potisnuti aktivnost moždanog peptida koji učestvuje u procesu učenja i formiranja memorije. Preterivanje u kalorijskom unosu ometa zdravu proizvodnju i funkcionisanje sinapsi koje su odgovorne za učenje i memoriju.
Uvećan rizik od demencije
Pored pankreasa, insulin se proizvodi i u mozgu, gde pomaže u prenošenju signala između nervnih ćelija i formiranja memorije. Dokazano je da preterano masna hrana i slatkiši mogu značajno da uvećaju nivo insulina u telu pa tako i u mozgu. Što je viši nivo insulina, mozak prestaje da pravilno reaguje na ovaj hormon (postaje rezistentan na njega). Ovo može ograničiti sposobnost razmišljanja, stvaranja nove memorije i prisećanje. Rezultat je povećani rizik od demencije.
Umanjuje sposobnost kontrole apetita
Preteran unos trans masnih kiselina iz pržene i višestruko procesuirane hrane može da pošalje mozgu izmešane signale koji mu otežavaju poimanje količine unete hrane i osećaja sitosti ili gladi. Ovo je verovatno i jedan od razloga prejedanja. Zdravlje moždanih funkcija zavisiće od dnevnih doza esencijalnih masnih kiselina, omega 3 i 6. Nedostatak ova dva elementa uvećava rizik od poremećaja pažnje, demencije i bipolarnog poremećaja. Zbog težeg varenja trans masnih kiselina, može doći do inflamacije hipotalamusa, dela mozga koji ima u svom sastavu neurone za kontrolu telesne težine.
U najgorem slučaju, navika prejedanja može biti slična ovisnosti o narkotike, gde posle unosa “junk” hrane dolazi do aktiviranja centra zadovoljstva.
Može izazvati hemijske promene koje vode ka depresiji
Mnoge studije su pokazale da ishrana bogata namirnicama sa šećerom i mastima dovodi do promene hemijske aktivnosti u mozgu i tako ga čini zavisnim od ove vrste hrane. Prestankom uzimanja ovakve hrane dolazi do nemogućnosti kontrolisanja stresa i pojave osećaja depresije. Ukoliko je brza hrana često naš izbor, može doći do gubitka esencijalnih materija kao što je amino kiselina triptofan čiji manjak može uvećati osećaj depresije.
Dovodi do nekontrolisane žudnje za “junk” hranom i uvećava osećaj iritabilnosti
Preslatki kolači i peciva mogu privremeno i naglo da podignu nivo glukoze u krvi, stvarajući lažni osećaj sreće i zadovoljstva ali čim se glukoza u krvi vrati na normalna nivo, osećaj zadovoljstva zamenjuje preterana osetljivost.
Brza hrana je puna rafinisanih ugljenih hidrata koji dovode do fluktuacije nivoa glukoze u krvi. Visokim unosom šećera i masti za kratko vreme pokušava se zadovoljiti žudnja za tom vrstom hrane. Aditivi poput natrijum benzoate koji se nalaze u ovakvoj hrani, neretko dovode do pojave hiperaktivnosti.
Često konzumiranje brze hrane izaziva zavisnost. Žudimo za solju, šećerom i masti. Zavisnička priroda ove vrste hrane može uticati na mozak tako da žudimo za njom i kada nismo gladni.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan