Dok se javnost zgražava nad još jednom ružnom vesti koju prenose mediji o silovanju dečaka sedmog razreda u Požarevcu spontano se nameće pitanje „Kako je ovo moglo da se desi?“ i razmišljanja tipa „u kakvoj zemlji živimo“ i „ova deca su se poznavala“. Ali, dok mi odrasli lupamo glavu i tražimo odgovorne važno je da ne zaboravimo na decu koja zaslužuju objašnjenja i odgovore na njihova pitanja. Ali, kako razgovarati sa njima o ovako delikatnoj temi?
Pokrenite razgovor
Nema potrebe da detetu pokazujete ceo članak o ovom nemilom događaju ali obavezno izvucite nekoliko stavki o kojima biste voleli da porazgovarate. Velika je verovatnoća da je vaše dete već čulo šta se desilo pa pre svega pokušajte da ustanovite koliko zna. Biće dovoljno pitanje tipa „Jesi čuo/la one tužne vesti koje su se desile jednom dečaku? Šta si čuo/la? Šta kažu tvoji drugari?“
Vi sami ispričajte samo osnovne delove priče, ne izbegavajte da odgovarate na pitanja ali izbegnite da govorite previše prerano. Slušajte vaše dete, porazgovarajte i dajte kratke direktne odgovore na ono što vas pita. Npr. “Da, jedan dečak je povredio drugog dečaka. Jeste, to je strašno i tužno. Čim su roditelji saznali uradili su sve da pomognu svom detetu. Dečak je bio jak i rekao je nekome. To je ono što deca treba da rade. Da nađu osobu kojoj veruju i potraže pomoć.” i sl.
Izbegavanje razgovora je greška
Deca treba da znaju da seksualno nasilje postoji da bi znali kako da se zaštite i spomenuti događaj je dobar razlog za početak razgovora. Iako ćete se bojati da ih ne uplašite budite siguri da najveći broj dece može da primi ove informacije. Najvažnija stvar je da temi pristupite opušteno, kao što razgovarate o tome kako se prelazi ulica ili bilo čemu drugom.
Vaš cilj treba da bude podvlačenje dve važne stvari detetu:
- Da treba da potraži odraslu osobu od poverenja čim ga nešto muči, plaši, ako se ne oseća bezbedno.
- Da ćete ga vi, roditelj, zaštiti od bilo koje osobe ili od bilo koje pretnje dotične osobe.
Zapamtite: deca ne govore o zlostavljanju osim ako se ne osećaju dovoljno bezbedno da pričaju sa određenom osobom. Mirnim razgovorom postavljate temelj ne samo za prevenciju već i traženje važne pomoći koja bi detetu mogla da zatreba.
Kada se radi o zlostavljanju?
Pomozite vašem detetu da shvati šta je prikladno, normalno i zdravo maženje i da bilo kakvo dodirivanje treba da bude prihvaćeno od obe strane i puno poštovanja. Naravno, uvek koristite termine prilagođene uzrastu deteta kako bi vas ono razumelo. U objašnjavanju vam može pomoći tzv.pravilo kupaćeg kostima – delovi tela koje pokriva kupaći su privatni i niko ne može da ih dira bez tvoje dozvole. Izuzetak su roditelji i doktor kada treba da provere zdravlje.
Još jedan dobar savet je upotreba anatomskih naziva, kao što su penis, vagina i dojka, kako ne bi moglo da dođe do zabune o čemu dete govori. Deca se slobodnije osećaju i spremnija su za razgovor ako roditelji koriste prave termine.
Naučite tinejdžere šta spada u prihvatljivo dodirivanje
Naglasite tinejdžerima da seksualno dodirivanje mora da bude obostrano prihvaćeno i puno poštovanja. Sa njima možete da razgovarate i o terminima kao što su “seksualno uznemiravanje“ i silovanje.
Kako objasniti mlađoj deci?
Da bi vas dete razumelo morate koristiti razumljive reči i jasna objašnjenja. Pokušajte sa „dobrim, lošim, korisnim i uznemiravajućim dodirima“.
- Dobri dodiri su oni koji dete čine srećnim, zadovoljnim, bezbednim. Tu spadaju zagrljaji, rukovanje, “petaci” i dešavaju se sa ljudima koji su detetu dragi ili koje voli.
- Loši dodiri su oni koji povređuju – šutiranje, udaranje, griženje i sl.
- Korisni dodiri su oni od doktora, medicinske sestre ili roditelja koji utvrđuje da li je dete dobro.
- (Seksualno) uznemiravajući dodiri su nasilni i dešavaju se kada neko tera osobu da radi nešto što ne želi ili koristi prevare da navede na dodirivanje intimnih delova.
Napomena: Objašnjenja su data kao primer. Samo kroz razgovor sa detetom možete shvatiti koliko od svega ovoga ono razume. Terminologija i pojmovi su važni upravo zbog shvatanja razlika između onoga što je normalno i prihvatljivo i onoga što nije.
Da li vi otvoreno razgovarate sa detetom o temama sa vesti?